Хуков закон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 13. децембар 2013. у 10:35

У механици, Хуков закон еластичности је апроксимација која казује да је релативна деформација еластичног тела, у одређеним границама, директно пропорционална напону који на њега делује. Закон је назван по Роберту Хуку, енглеском физичару из 17. века, који га је открио и 1675. изразио латинским анаграмом: ceiiinosssttuu. Решење анаграма је објавио 1678. године као: [Ut tensio, sic vis] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ) (= Колико истезање, толика сила).^[1] У овом првобитном облику, закон се односио пре свега на опруге, тј. чињеницу да је сила коју опруга производи пропорционална њеном истезању или сабијању:

F=-k\Delta x

Где је:

$F$ — сила коју опруга производи, знак „—“ означава супротан смер од помераја. Ако је опруга истегљена, њена сила ће тежити да је скупи и супортно, ако је опруга скупљена, сила опруге ће тежити да је рашири
$k$ — константа еластичности (коефицијент пропорционалности)
$\Delta x$ — означава промену дужине при растезању или скупљању опруге у односу на њен основни, природни положај. Знак $\Delta$ није обавезан, али обично се користи као ознака за промену

Данас је познато да Хуков закон важи за широк спектар еластичних тела, која се називају линеарно-еластичним телима, при деформацијама (истезање, увијање и сл.) које она трпе под утицајем сила. За свако такво тело, закон важи само у одређеним границама карактеристичним за њега — напон не сме прећи тзв. границу еластичности. Линеарни однос између деформације и напона је одређен константом пропорционалности, која се у зависности од типа деформације различито назива, такође карактеристичном за дато тело. Граница еластичности и константа пропорционалности зависе од природе материјала од кога је дато тело начињено и од осталих његових особина.

Референце

^ Elert, Glenn. „Springs”. The Physics Hypertextbook (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 18. јула 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Литература

Timshenko, S., Goodier, J. N. (1951). Theory of Elasticity (на језику: (језик: енглески)) (2nd edition изд.). New York: McGraw-Hill Book Company.
Krpić, Dragomir (2005) [1996]. Fizička mehanika (treće izdanje изд.). Beograd: Fizički fakultet. ISBN 86-81019-06-6 (prvo izdanje).

Овај чланак везан за механику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[anagram-1] Elert, Glenn. „Springs”. The Physics Hypertextbook (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 18. јула 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

[1]

@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 <math>\Delta x</math> — означава промену дужине при растезању или скупљању опруге у односу на њен основни, природни положај. Знак <math>\Delta </math> није обавезан, али обично се користи као ознака за промену
-Данас је познато да Хуков закон важи за широк спектар еластичних тела, која се називају ''линеарно-еластичним телима'', при [[деформација|деформацијама]] (истезање, увијање и сл.) које она трпе под утицајем [[сила]]. За свако такво тело, закон важи само у одређеним границама карактеристичним за њега — напон не сме прећи тзв. ''[[граница еластичности|границу еластичности]]''. [[линеарна функција|Линеарни однос]] између деформације и напона је одређен [[константа|константом]] пропорционалности, која се у зависности од типа деформације различито назива, такође карактеристичном за дато тело. Граница еластичности и константа пропорционалности зависе од природе [[материјал]]а од кога је дато тело начињено и од осталих његових особина.
+Данас је познато да Хуков закон важи за широк спектар еластичних тела, која се називају ''линеарно-еластичним телима'', при [[деформација]]ма (истезање, увијање и сл.) које она трпе под утицајем [[сила]]. За свако такво тело, закон важи само у одређеним границама карактеристичним за њега — напон не сме прећи тзв. ''[[граница еластичности|границу еластичности]]''. [[линеарна функција|Линеарни однос]] између деформације и напона је одређен [[константа|константом]] пропорционалности, која се у зависности од типа деформације различито назива, такође карактеристичном за дато тело. Граница еластичности и константа пропорционалности зависе од природе [[материјал]]а од кога је дато тело начињено и од осталих његових особина.
 == Референце ==
@@ Ред 33: / Ред 33: @@
 == Литература ==
-* {{Cite book | author = Timshenko, S., Goodier, J. N.| coauthors =  | title = Theory of Elasticity| origdate = | origyear =  | origmonth = | edition = 2nd edition| year = 1951 | publisher = McGraw-Hill Book Company | location = New York| language = {{en}}  | id = |ref=harv}}
+* {{Cite book |ref= harv|author = Timshenko, S., Goodier, J. N.| coauthors =  | title = Theory of Elasticity| origdate = | origyear =  | origmonth = | edition = 2nd edition| year = 1951 | publisher = McGraw-Hill Book Company | location = New York| language = {{en}}  | id = }}
-* {{Cite book | last = Krpić| first = Dragomir | title = Fizička mehanika| origyear = 1996| edition = treće izdanje | year = 2005| publisher = Fizički fakultet| location = Beograd
+* {{Cite book |ref= harv|last = Krpić| first = Dragomir | title = Fizička mehanika| origyear = 1996| edition = treće izdanje | year = 2005| publisher = Fizički fakultet| location = Beograd
  | id = ISBN 86-81019-06-6 (prvo izdanje)
  }}