Пређи на садржај

Хасијум — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: измењено yo:Hassiomu
м r2.7.3) (Робот: додато am:ሀሲየም
Ред 64: Ред 64:
[[Категорија:Прелазни метали]]
[[Категорија:Прелазни метали]]


[[am:ሀሲየም]]
[[ar:هاسيوم]]
[[ar:هاسيوم]]
[[an:Hassio]]
[[an:Hassio]]

Верзија на датум 7. октобар 2012. у 09:13

Хасијум
Општа својства
Име, симболхасијум, Hs
У периодноме систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Os

Hs

(Uhb)
боријумхасијуммајтнеријум
Атомски број (Z)108
Група, периодагрупа 8, периода 7
Блокd-блок
Категорија  прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar)270,13429[1]
Масени број270 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Rn]5f146d67s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 14, 2
Физичка својства
Агрегатно стањенепознато
Атомска својства
Оксидациона стањабез података
Остало
CAS број54037-57-9
референцеВикиподаци

Хасијум (Hs, лат. hassium), претходно је носио име унилоктијум (Uno), је прелазни метал.[2][3] Назив је добио по једној од Немачких савезних држава - Хесену.

Први пут га је изоловао 1984. године тим немачких истраживача који су предводили Петер Армбрустер и Готфрид Минценберг.

Извори

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.