Хаос

Хаос (грч. Χάος) је према грчким митовима, почетак и извор свега на свету, митолошко објашњење постанка света и свега што живи. Створен је у грчкој народној машти и у различитим митовима о постању света његова улога је другачија. Најчешће се излаже по Хесиодовом делу „Теогонија“ („Порекло богова“) из 8. века п. н. е., који каже:

У почетку беше вечни, безгранични, тамни Хаос

— Хесиод

Митологија

Стари Грци су га замишљали као бескрајни свемирски простор, или као мешавину безобличне ствари у бесконачној тами, и као таквог су га прогласили божанским бићем.

Према пелашком миту о стварању света у почетку се Еуринома, богиња свих ствари, издигла из Хаоса и оплодивши се са Офионом, снесе свеопште јаје из којег је изашло све што постоји. Послије је Еуринома створила титане и титанке и дала им да владају над седам планетарних сила.

Према олимпијском миту о стварању света, у почетку свих ствари се Мајка Земља издигла их Хаоса и у сну родила Урана. Са љубављу је гледајући са планине, Уран просу плодну кишу на њене тајне пукотине, и она породи траву, цвеће и дрвеће, заједно са зверињем и птицама. Ова киша учини да потеку реке и да се шупљине испуне водом, те тако настадоше мора и језера. Њена прва деца - полуљуди - били су сторуки џинови Бријареј, Гиг и Кот, и три киклопа, који су били градитељи џиновских зидова и мајстори ковачи.

Према једном од два неименована, „филозофска“ мита о стварању света, прво је био Мрак, па је из Мрака искочио Хаос. Из јединства Мрака и Хаоса изашли су Ноћ, Дан, Пакао и Ваздух. По другом од ова два мита Бог свих ствари - какво год да му је име, а неки га називају и Природом — појавио се изненада из Хаоса, одвојио земљу од неба, воду од земље и горњи ваздух од доњег. Пошто их је раздвојио, успоставио је међу њима поредак који влада до данас.

Према Хесиодовој Теогонији, у почетку беше вечни, безгранични, тамни Хаос, и он беше извор живота. Из Хаоса су прво настали:

• Земља (Геја), која се широко распрострла, моћна, дајући живот свему што живи и расте на њој.
• дубоко под земљом, толико дубоко колико је Небо високо изнад ње, родио се мрачни подземни свет, Тартар, ужасни бездан, пун вечне таме
• моћна сила љубави, Ерос, која све оживљава
• вечни мрак, Ереб
• тамна ноћ, Њукта

Из ноћи и мрака су настали:

• вечна светлост, Етар
• радосно светли дан, Хемера

Светлост се тада разлила по свету и почеше да се смењују дан и ноћ.

Моћна и благодатна Земља је родила:

• плаво Небо, Урана, које се распростре над земљом
• море, Понт, које вечно шуми
• високе планине

Светом је завладао Уран, Небо, који се ожени благодатном Земљом и изродише шест синова и шест кћерки — шест титана и шест титанки. Један од његових синова титана, Хрон, својом лукавошћу касније је победио оца и одузео му власт а њега је, кад је одрастао, збацио његов син, Зевс, и одузео му власт над светом.

Литература

• Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб. стр. 174.