Пређи на садржај

Флора (богиња) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот додаје: la, zh, el, ru, fr, tr, ca, uk уклања: lt:Flora (strongly connected to sr:Флора) мења: da:Flora (gudinde)
м Робот додаје: fa:فلورا (اساطیر) уклања: pl:Flora (bogini) (deleted)
Ред 28: Ред 28:
[[en:Flora (mythology)]]
[[en:Flora (mythology)]]
[[es:Flora (mitología)]]
[[es:Flora (mitología)]]
[[fa:فلورا (اساطیر)]]
[[fr:Flore (mythologie)]]
[[fr:Flore (mythologie)]]
[[hi:फ़्लोरा]]
[[hi:फ़्लोरा]]
Ред 38: Ред 39:
[[no:Flora (gudinne)]]
[[no:Flora (gudinne)]]
[[nn:Gudinna Flora]]
[[nn:Gudinna Flora]]
[[pl:Flora (bogini)]]
[[pt:Flora (mitologia)]]
[[pt:Flora (mitologia)]]
[[ru:Флора (мифология)]]
[[ru:Флора (мифология)]]

Верзија на датум 23. јун 2011. у 17:08

Флора
Тицијан, 1515.

Флора (лат. Flora) богиња цвећа и вртова у римској митологији, љубавница Зефира и мајка Пролећа.

Митологија

У миту, Флора је нимфа коју је оженио Зефир и као свадбени дар, доделио јој владавину над цвећем, па је постала богиња цвећа, али и пролећа и плодоносног дрвећа. Позната као добра богиња, људима је поклонила семе и мед, али и пренела своју особину поклањања цвећа.[1] Када се Јунона наљутила на Јупитера јер је сам из своје главе родио Минерву, одлучила је да и она без његовог учешћа роди дете. Зато је од Флоре добила чаробни цвет који обезбеђује материнство. Тако је рођен Марс, чије име, због Флориног цвета и његовог чудесног зачећа, означава први месец пролећа.[2]

Култ

Флора је била једна од најстаријих римских богиња, јер је њен култ утемељио још краљ Тит Тације у првим годинама оснивања Рима и он се делимично одржао и након победе хришћанства. У част богиње Флоре су се одржавале у Риму веселе свечаности под називом „Флоралије“ (Floralia), које су трајале од 28. априла до 1. маја. На тај празник људи су се украшавали цвећем, играли и приређивали циркуске игре. Празник се завршавао комичном хајком на козе и зечеве. Богињу Флору, коју су изједначили са богињом љубави и лепоте Афродитом, поштовали су највише млади људи, а њој у част је изграђен и храм на брежуљку Квириналу, а касније и у близини Великог цирка (328. година пре нове ере).[3]

Референце

  1. ^ Политикин забавник број 3058. Датум: 17.9.2010. Рубрика: „Говор цвећа“. стр. 47-48. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.
  2. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ В. Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 108.