Флора (богиња) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Тренутна верзија на датум 17. јануар 2024. у 01:16

Флора (лат. Flora), стара римска богиња цвећа и пролећа. Њено име долази од φlâ цветати, ускомешати се, набрекнути, разметати се (уп. грч. φλέω, преливати, обиловати, врвети), како наводи Август Фик (нем. August Fick).^[1]

Хришћански аутори, иначе склони томе да изврћу руглу паганштину, наводе да је Флора, као и Ака Ларенција, била у ствари куртизана која је стекла огромну имовину и завештала је римском народу; заузврат за то у њену част је обележаван празник Floralia. Међутим, изгледа се њен култ установио у Риму још у најстарија времена, јер Варон спомиње како јој је Тит Тације посветио храм, а Нума Помпилије именовао свештеника (flamen). Доцније је поистовећивана са грчком Хлором. Подигнут јој је храм код Великог цирка. Флоралије које су трајале од 28. априла до 1. маја одликовале су се нарочитом разузданошћу и раскалашношћу.^[2]

Митологија

У миту, Флора је нимфа коју је оженио Зефир и као свадбени дар, доделио јој владавину над цвећем, па је постала богиња цвећа, али и пролећа и плодоносног дрвећа. Позната као добра богиња, људима је поклонила семе и мед, али и пренела своју особину поклањања цвећа.^[3] Када се Јунона наљутила на Јупитера јер је сам из своје главе родио Минерву, одлучила је да и она без његовог учешћа роди дете. Зато је од Флоре добила чаробни цвет који обезбеђује материнство. Тако је рођен Марс, чије име, због Флориног цвета и његовог чудесног зачећа, означава први месец пролећа.^[4]

Култ

Флора је била једна од најстаријих римских богиња, јер је њен култ утемељио још краљ Тит Тације у првим годинама оснивања Рима и он се делимично одржао и након победе хришћанства. У част богиње Флоре су се одржавале у Риму веселе свечаности под називом „Флоралије“ (Floralia), које су трајале од 28. априла до 1. маја. На тај празник људи су се украшавали цвећем, играли и приређивали циркуске игре. Празник се завршавао комичном хајком на козе и зечеве. Богињу Флору, коју су изједначили са богињом љубави и лепоте Афродитом, поштовали су највише млади људи, а њој у част је изграђен и храм на брежуљку Квириналу, а касније и у близини Великог цирка (328. година пре нове ере).^[5]

Флора
Marie Louise Élisabeth Vigée-Lebrun
Флора
Louise Abbéma 1913
Флора
Rembrandt van Rijn, 1634
Флора
Rembrandt van Rijn, 1635

Референце

^ Fick, vergl. W³. 2. стр. 176.
^ Smith's Dict. of Gr. & Rom. Biog. & Myth. ii (Flora). стр. 175-76.
^ Политикин забавник број 3058. Датум: 17.9.2010. Рубрика: „Говор цвећа“. стр. 47-48. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.
^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
^ Замаровски 1985, стр. 108.

Литература

Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб.
August Fick, Vergleichendes Wörterbuch der Indogermanischen Sprachen, 2. Band, Göttingen ³ (1876). стр. 176.
Leonard Schmitz, „Flora“, in: Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, vol. ii, Boston (1867). стр. 175-76.

Спољашње везе

[1] Fick, vergl. W³. 2. стр. 176.

[2] Smith's Dict. of Gr. & Rom. Biog. & Myth. ii (Flora). стр. 175-76.

[3] Политикин забавник број 3058. Датум: 17.9.2010. Рубрика: „Говор цвећа“. стр. 47-48. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.

[4] Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.

[FOOTNOTEЗамаровски1985108-5] Замаровски 1985, стр. 108.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{Друго значење|други појам|[[Флора (вишезначна одредница)]]}}
+{{Друго значење|биљни свет|[[Флора]]}}
+{{Друго значење2|Флора}}
-[[Слика:Tizian 022.jpg|мини|десно|250п|'''Флора'''<br>Тицијан, 1515.]]
+[[Датотека:Tizian 022.jpg|мини|десно|250п|'''Флора'''<br />Тицијан, 1515.]]
-'''Флора''' ({{јез-лат|Flora}}), стара италска богиња цвећа и пролећа. Њено име долази од -{''φ''lâ}- цветати, ускомешати се, набрекнути, разметати се (уп. грч. φλέω, преливати, обиловати, врвети), како наводи [[Август Фик]] ({{јез-нем|August Fick}}).<ref>-{Fick, ''vergl. W³.'' 2, S. 176.}-</ref>
+'''Флора''' ({{јез-лат|Flora}}), стара [[римска религија|римска]] [[богиња]] [[цвет|цвећа]] и [[Пролеће|пролећа]]. Њено име долази од -{''φ''lâ}- цветати, ускомешати се, набрекнути, разметати се (уп. грч. φλέω, преливати, обиловати, врвети), како наводи [[Август Фик]] ({{јез-нем|August Fick}}).<ref>Fick, ''vergl. W³.'' 2. стр. 176.</ref>
-Хришћански аутори, иначе склони томе да изврћу руглу паганштину, наводе да је Флора, као и [[Ака Ларенција]], била у ствари куртизана која је стекла огромну имовину и завештала је римском народу; заузврат за то у њену част је обележаван празник ''-{Floralia}-''. Међутим, изгледа се њен култ установио у [[Рим]]у још у најстарија времена, јер [[Марко Теренције Варон Реаћанин|Варон]] спомиње како јој је [[Тит Тације]] посветио храм, а [[Нума Помпилије]] именовао свештеника (''-{flamen}-''). Доцније је поистовећивана са грчком [[Хлора|Хлором]]. Подигнут јој је храм код [[Circus Maximus|Великог цирка]]. Флоралије које су трајале од 28. априла до 1. маја одликовале су се нарочитом разузданошћу и раскалашношћу.<ref>-{''Smith's Dict. of Gr. & Rom. Biog. & Myth.'' ii (Flora), p. 175-76.}-</ref>
+Хришћански аутори, иначе склони томе да изврћу руглу паганштину, наводе да је Флора, као и [[Ака Ларенција]], била у ствари куртизана која је стекла огромну имовину и завештала је римском народу; заузврат за то у њену част је обележаван празник ''-{Floralia}-''. Међутим, изгледа се њен култ установио у [[Рим]]у још у најстарија времена, јер [[Марко Теренције Варон Реаћанин|Варон]] спомиње како јој је [[Тит Тације]] посветио храм, а [[Нума Помпилије]] именовао свештеника (''-{flamen}-''). Доцније је поистовећивана са грчком [[Хлорида|Хлором]]. Подигнут јој је храм код [[Циркус Максимус|Великог цирка]]. Флоралије које су трајале од 28. априла до 1. маја одликовале су се нарочитом разузданошћу и раскалашношћу.<ref>''Smith's Dict. of Gr. & Rom. Biog. & Myth.'' ii (Flora). стр. 175-76.</ref>
 == Митологија ==
-У миту, Флора је нимфа коју је оженио [[Зефир]] и као свадбени дар, доделио јој владавину над [[цвет|цвећем]], па је постала богиња цвећа, али и пролећа и плодоносног дрвећа. Позната као добра богиња, људима је поклонила [[семе]] и [[мед]], али и пренела своју особину поклањања цвећа.<ref>[[Политикин забавник]] број 3058. Датум: 17.9.2010. Рубрика: „Говор цвећа“. стр. 47-48. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.</ref> Када се [[Јунона]] наљутила на [[Јупитер]]а јер је сам из своје главе родио [[Минерва|Минерву]], одлучила је да и она без његовог учешћа роди дете. Зато је од Флоре добила чаробни цвет који обезбеђује материнство. Тако је рођен [[Марс]], чије име, због Флориног цвета и његовог чудесног зачећа, означава први месец [[пролеће|пролећа]].<ref>Цермановић-Кузмановић, А. & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref>
+У [[мит]]у, Флора је [[нимфа]] коју је оженио [[Зефир (бог)|Зефир]] и као свадбени дар, доделио јој владавину над [[цвет|цвећем]], па је постала [[богиња]] цвећа, али и [[Пролеће|пролећа]] и плодоносног [[дрво|дрвећа]]. Позната као добра богиња, људима је поклонила [[семе]] и [[мед]], али и пренела своју особину поклањања цвећа.<ref>[[Политикин Забавник|Политикин забавник]] број 3058. Датум: 17.9.2010. Рубрика: „Говор цвећа“. стр. 47-48. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.</ref> Када се [[Јунона]] наљутила на [[Јупитер]]а јер је сам из своје главе родио [[Минерва|Минерву]], одлучила је да и она без његовог учешћа роди дете. Зато је од Флоре добила чаробни цвет који обезбеђује материнство. Тако је рођен [[Марс]], чије име, због Флориног цвета и његовог чудесног зачећа, означава први месец пролећа.<ref>[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref>
 == Култ ==
-Флора је била једна од најстаријих римских богиња, јер је њен [[култ]] утемељио још краљ [[Тит Тације]] у првим годинама [[Римско царство|оснивања Рима]] и он се делимично одржао и након победе [[хришћанство|хришћанства]]. У част богиње Флоре су се одржавале у [[Стари Рим|Риму]] веселе свечаности под називом „Флоралије“ (Floralia), које су трајале од 28. априла до 1. маја. На тај празник људи су се украшавали цвећем, играли и приређивали [[циркус]]ке игре. Празник се завршавао комичном хајком на козе и зечеве. Богињу Флору, коју су изједначили са богињом љубави и лепоте [[Афродита|Афродитом]], поштовали су највише млади људи, а њој у част је изграђен и [[храм]] на брежуљку [[Квиринал]]у, а касније и у близини ''[[Велики цирк|Великог цирка]]'' (328. година пре нове ере).<ref>[[Војтех Замаровски]], ''Јунаци античких митова'', ''Лексикон грчке и римске митологије'', Загреб 1985, стр. 108.</ref>
+Флора је била једна од најстаријих римских богиња, јер је њен [[култ]] утемељио још краљ [[Тит Тације]] у првим годинама [[Римско царство|оснивања Рима]] и он се делимично одржао и након победе [[хришћанство|хришћанства]]. У част богиње Флоре су се одржавале у [[Антички Рим|Риму]] веселе свечаности под називом „Флоралије“ (Floralia), које су трајале од 28. априла до 1. маја. На тај празник људи су се украшавали цвећем, играли и приређивали [[циркус]]ке игре. Празник се завршавао комичном хајком на козе и зечеве. Богињу Флору, коју су изједначили са богињом љубави и лепоте [[Афродита|Афродитом]], поштовали су највише млади људи, а њој у част је изграђен и [[храм]] на брежуљку [[Квиринал]]у, а касније и у близини ''[[Циркус Максимус|Великог цирка]]'' (328. година пре нове ере).{{sfn|Замаровски|1985|p=108}}
 <gallery>
-Слика:Lebr024.jpg|<center>'''Флора'''<br>Marie Louise Élisabeth Vigée-Lebrun</center>
+Датотека:Flora (Museum of Bordeaux).jpg|<center>'''Флора'''<br />Marie Louise Élisabeth Vigée-Lebrun</center>
-Слика:L. Abbema Flora.jpg|<center> '''Флора'''<br>Louise Abbéma 1913</center>
+Датотека:L. Abbema Flora.jpg|<center> '''Флора'''<br />Louise Abbéma 1913</center>
-Слика:Rembrandt Harmensz. van Rijn 051.jpg|<center>'''Флора'''<br>Rembrandt van Rijn, 1634</center>
+Датотека:Rembrandt Harmensz. van Rijn 051.jpg|<center>'''Флора'''<br />Rembrandt van Rijn, 1634</center>
-Слика:Rembrandt Harmensz. van Rijn 086.jpg|<center>'''Флора'''<br>Rembrandt van Rijn, 1635</center>
+Датотека:Rembrandt Harmensz. van Rijn 086.jpg|<center>'''Флора'''<br />Rembrandt van Rijn, 1635</center>
 </gallery>
-== Извори ==
+== Референце ==
-{{reflist}}
+{{reflist|30em}}
 == Литература ==
+* {{Cite book |ref=harv|last=Замаровски|first=Војтех|authorlink=Војтех Замаровски|title=Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије|year=1985|url= |publisher= |location=Загреб|id=}}
-*-{August Fick, ''Vergleichendes Wörterbuch der Indogermanischen Sprachen'', 2. Band, Göttingen ³1876, S. 176.}-
+* -{August Fick, ''Vergleichendes Wörterbuch der Indogermanischen Sprachen'', 2. Band, Göttingen ³ (1876). стр. 176.}-
-*-{Leonard Schmitz, „Flora“, in: ''Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology'', vol. ii, Boston 1867, p. 175-76.}-
+* -{Leonard Schmitz, „Flora“, in: ''Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology'', vol. ii, Boston (1867). стр. 175-76.}-
 == Спољашње везе ==
 {{Commonscat|Flora}}
+{{Римска религија}}
+{{нормативна контрола}}
 [[Категорија:Римски богови]]
-[[bg:Флора (митология)]]
-[[br:Flora (doueez)]]
-[[ca:Flora]]
-[[da:Flora (gudinde)]]
-[[de:Flora (Mythologie)]]
-[[el:Φλόρα (μυθολογία)]]
-[[en:Flora (mythology)]]
-[[es:Flora (mitología)]]
-[[eu:Flora (mitologia)]]
-[[fa:فلورا (اساطیر)]]
-[[fr:Flore (mythologie)]]
-[[hi:फ़्लोरा]]
-[[it:Flora (divinità)]]
-[[ja:フロラ]]
-[[ka:ფლორა (ქალღმერთი)]]
-[[la:Flora (dea)]]
-[[lt:Flora (mitologija)]]
-[[mk:Флора (божица)]]
-[[nl:Flora (godin)]]
-[[no:Flora (gudinne)]]
-[[nn:Gudinna Flora]]
-[[pl:Flora (mitologia)]]
-[[pt:Flora (mitologia)]]
-[[ru:Флора (мифология)]]
-[[sl:Flora]]
-[[sv:Flora (gudinna)]]
-[[th:ฟลอรา (เทพปกรณัม)]]
-[[tr:Flora (mitoloji)]]
-[[uk:Флора (міфологія)]]
-[[zh:佛洛拉]]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF 2 3 WorldCat
Државне	Француска BnF подаци Немачка Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика IdRef