Северни Кипар

Турска Република Северни Кипар
Застава Грб
Крилатица: Слобода или смрт. (Ya istiklâl, ya ölüm.
Химна: İstiklâl Marşı
Главни град	Никозија (Lefkoşa)
Службени језик	турски
Владавина
Председник	Дервиш Ероглу
Председник Владе	Ирсен Кучук
Историја
‍
Географија
Површина	‍
— укупно	3.355 km2
— вода (%)	2.7
Становништво	‍
— 2003.	210.047
— густина	62,61 ст./km2
Економија
Валута	Нова турска лира (YTL)
Остале информације
Временска зона	UTC (EET, EEST)

Турска Република Северни Кипар (турски: Kuzey Kıbrıs Türk Cumhuriyeti) је међународно непризната држава која заузима 1/3 медитеранског острва Кипар. Копнено се "граничи" само са међународно признатом државом на Кипру, односно Републиком Кипар. Главни град је службено Никозија, али врло често и Керинеја врши ту улогу.

Једина држава која је званично признала Северни Кипар за државу јесте Турска. Проблем статуса ове територије је главни камен спотицања Европске уније, Грчке и Кипра са једне и Турске са друге стране.

Географија

Главни чланак: Географија Кипра

Сателитски снимак острва

Кипар је најисточније острво у Средоземном мору, а са површином од 9251 km² треће је по величини средоземно острво (након Сицилије и Сардиније). По величини територије је 161. на свету и по томе је најсличнији Либану и Порторику.

ТРСК заузима север, те већи део истока острва. Површина коју заузима износи 3.355 km² или нешто око 37% целокупне површине острва. Но, због УН-ове неутралне зоне та површина је нешто мања. Као и јужни тако и Северни Кипар има једну своју ексклаву, истина многу мању, али много више изоловану него што је то случај код јужњака. То је село Еренкој (Кокина), које лежи у Морфу заливу и од матичне територије одвојено је са неких 5-10 km грчке плаже.

Историја

Главни чланак: Историја Кипра

Објашњавање тренутних друштвених и политичких прилика Кипра немогуће је без претходног упознавања историје овог острва. Кипар заузима врло повољан географски положај те је због тога имао врло бурну прошлост. Наиме, увек је био занимљив већим цивилизацијама и државама због стратешке важности на Медитерану. Тако је било и у давној и у скоријој прошлости, али је тако такође и данас, па је тако Кипар кроз историју прелазио из руку једних освајача у руке других.

Политика

Рауф Денкташ, први председник ТРСК-а

Главни чланак: Политика Кипра

Садашњи председник је Мехмет Али Талат. Поред њега владу чини премијер Ферди Сабит Сојер, те парламент од 50 чланова, у ком већину има Турска Републиканска Странка. Избори су сваких 5 година, а садашњи председник је прошле године на изборима победио Рауфа Денкташа који је био председник од самопроглашавања независности 1983. године.

Војска ТРСК је у ствари војска Републике Турске, која се налази на острву од 1974. до данас. Броји око 30.000 војника, који чувају суверенитет ове самопроглашене републике. Један од основних захтева кипарских Грка је да се ова војска повуче, међутим то Турци не желе.

Службени језик је турски. Грчки језик овде није пожељно чути, а наравно исто се односи и на турски језик са друге стране границе.

Међународни односи

Ову државу је признала једино Турска и ниједна друга држава у свету. А занимљиво је и то да је Аутономна Република Нахичеван, која је под суверенитетом Азербејџана, такође признала ову републику, док сам Азербејџан није. Иначе, Северни Кипар има међународни ембарго у сваком погледу: политичком, економском, трговинском, саобраћајном, војном, спортском, културном и др. Ово је условљено тиме што се он сматра окупатором и аргресором на Републику Кипар, те се сматра њеним делом. Тако Северни Кипар увелико зависи од Републике Турске, без које практично не би опстао. Све своје спољне послове мора извршавати преко ње. Ипак, у последњих неколико година, ова изолација полако почиње попуштати, те ова република све више почиње да самостално делује, иако то још није близу формалног признања самосталности.

Подлога заставе ТРСК је бела. На подлози се налазе две водоравне црвене пруге, које су одвојене од горњег, односно доњег руба. Између ових пруга се налази црвени полумесец и звезда, симбол ислама, који је службено државна религија, иако се ТРСК декларише као секуларна држава.

Становништво

Главни чланак: Демографија Кипра

Етничка структура становништва је следећа: 78% Грци, 18% Турци и 4% остале етничке групе. Готово сви и Турци и Грци живе на свом делу острва, уз ретке изузетке. Тако 0,5% Грка живи у Северном Кипру и то на полуострву Карпас. Око 40% Грка су избеглице у својој држави. Са друге стране 1.3% Турака живи у јужном делу и међу њима је много мање избеглица.

Религијска структура се готово поклапа са етничком. Грци су православци, а Турци сунитски муслимани, уз један мањи број атеиста у оба народа. Остатак су православни Јермени, хришћани Маронити, римокатолици, протестанти, јевреји и остали православци.

Слична је ситуација и са језичком структуром. Грци говоре грчки, а Турци турски језик. Ове мањине практицирају у својим заједницама своје језике, а око 90% становништва говори и енглески језик.

Привреда

Главни чланак: Привреда Кипра

БДП по глави становника износи 8,095 $. То јесте мање од половине БДП-а грчког Кипра, али када се узме у обзир да је ово земља у изолацији, те да готово потпуно зависи од Турске, ово је ипак солидна цифра. Ово је већи БДП по глави становника, чак и од БДП-а саме Турске. Ипак, ова нелогичност у погледу БДП-а ТРСК и БДП-а њеног заштитника и финансијера, добија смисао када се зна да Северни Кипар има становника колико и просечно насеље Истанбула, те да Турци из свог буџета издвајају добар део новца за своју браћу са Кипра.

Валута је нова турска лира, која је заменила стару турску лиру 1. јануара 2005. године.

Види још

• Кипар
• Акротири и Декелија

Спољашње везе

• (језик: енглески) Северни Кипар
• (језик: енглески) Званични сајт ТРСК
• (језик: енглески) North Cyprus Times
• (језик: енглески) Канцеларија председника
• (језик: енглески) Звенична туристичка презентација
• (језик: енглески) Народна банка ТРСК