Рисовача — разлика између измена

Рисовача
Положај
Место ; (планина, река)	Аранђеловац ; (Рисовача, Кубршница)
Одлике
Геологија (тип)	речна
Дужина	800 m
Надм. висина	17 m

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 27. мај 2013. у 21:26

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе. Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

Карактеристике

Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубруснице, на североисточној страни брда Рисовача (273m). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).

Археолошка ископавања

Рисовача је истраживана 1955-1961. под руководством др Бранка Гавеле. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура Мустеријен је названа према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи). Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Велику пажњу привлаче они артефакти који својим одликама имају елементе култура средњег и позног палеолита. Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода старијег каменог доба. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од полиестерске смоле. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов. За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.

Спољашње везе

Шаблон:Портал Археологија

Пећина Рисовача Комплетан водич кроз Србију

Литература

Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297. (језик: словеначки)

@@ Ред 16: / Ред 16: @@
 '''Пећина Рисовача''' налази се на улазу у [[Аранђеловац]] из правца [[Топола|Тополе]]. Представља [[станиште]] [[човек]]а из [[ледено доба|леденог доба]] и једно од најпознатијих налазишта [[палеолит]]а у [[Европа|Европи]]. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.
-Мештанима је пећина била позната и пре [[1937]]/[[1938]]. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године [[1953]]. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили [[пећински медвед|пећинског медведа]], [[мамут]]а, [[рунасти носорог|пунастог носорога]], [[бизон]]а, [[пећински лав|пећинског лава]], [[леопард]]а, [[пећинска хијена|пећинске хијене]], [[јелен]]а итд. Откопана је пећина у дужини од 187 [[метар]]а са дворанама од [[корал]]а разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.
+Мештанима је пећина била позната и пре [[1937]]/[[1938]]. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године [[1953]]. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили [[пећински медвед|пећинског медведа]], [[мамут]]а, [[рунасти носорог|рунастог носорога]], [[бизон]]а, [[пећински лав|пећинског лава]], [[леопард]]а, [[пећинска хијена|пећинске хијене]], [[јелен]]а итд. Откопана је пећина у дужини од 187 [[метар]]а са дворанама од [[корал]]а разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.
 Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је [[1983]]. проглашена културним добром од великог значаја, а [[1995]]. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.