Рисовача — разлика између измена

Рисовача
	Рисовача ; Изложба породица прачовека у Рисовачи
Положај
Место ; (планина, река)	Аранђеловац ; (Рисовача, Кубрусница)
Одлике
Геологија (тип)	речна
Дужина	800 m
Надм. висина	17 m

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. децембар 2011. у 04:56

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе. Представља станише човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости и борби за опстанак.

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута,носорога,бизона, пећинског лава, леопарда, хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

Карактеристике

Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубруснице, на североисточној страни брда Рисовача (273m). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).

Археолошка ископавања

Рисовача је истраживана 1955-1961. под руководством др Бранка Гавеле. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура Мустеријен је названа према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи). Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Велику пажњу привлаче они артефакти који својим одликама имају елементе култура средњег и позног палеолита. Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода старијег каменог доба. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од полиестерске смоле. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов. За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.

Спољашње везе

Пећина Рисовача Комплетан водич кроз Србију

Литература

Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297. (језик: словеначки)

Шаблон:Портал Археологија

@@ Ред 15: / Ред 15: @@
 }}
 '''Пећина Рисовача''' налази се на улазу у [[Аранђеловац]] из правца [[Топола|Тополе]]. Представља станише човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у [[Европа|Европи]]. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости и борби за опстанак.
 Мештанима је пећина била позната и пре [[1937]]/[[1938]]. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године [[1953]]. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског [[медвед]]а, [[мамут]]а,[[носорог]]а,[[бизон]]а, пећинског [[лав]]а, [[леопард]]а, [[хијена|хијене]], [[јелен]]а итд. Откопана је пећина у дужини од 187 [[метар]]а са дворанама од [[корал]]а разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.
 Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је [[1983]]. проглашена културним добром од великог значаја, а [[1995]]. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.
@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 == Археолошка ископавања ==
 Рисовача је истраживана [[1955]]-[[1961]]. под руководством др [[Бранко Гавела|Бранка Гавеле]]. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура [[Мустеријен]] је названа према пећини {{јез-фр|da Moustier}}, на обали Везера у [[Дордоња|Дордоњи]]).
 Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима.
 Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног [[силекс]]а, обрађене кости и [[фосили|фосилни]] остаци [[праисторијске животиње|праисторијских животиња]]. Велику пажњу привлаче они [[артефакт]]и који својим одликама имају елементе [[култура]] средњег и позног [[палеолит]]а.
 Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода [[Палеолит|старијег каменог доба]]. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од [[полиестерска смола|полиестерске смоле]]. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов.
 За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.
 == Спољашње везе ==
+{{портал|Србија}}
-*[http://www.discoverserbia.org/sr/sumadija/risovaka-pecina Пећина Рисовача]  Комплетан водич кроз Србију
+* [http://www.discoverserbia.org/sr/sumadija/risovaka-pecina Пећина Рисовача]  Комплетан водич кроз Србију
 ==Литература==
 *Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.