Рисовача — разлика између измена

Рисовача
	; Улаз у пећину
Положај
Место ; (планина, река)	Аранђеловац ; (Рисовача, Кубршница)
Одлике
Геологија (тип)	речна
Дужина	800 m
Надм. висина	17 m

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 13. фебруар 2024. у 01:55

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе.^[1] Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

Карактеристике

Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273m). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).

Археолошка ископавања

Рисовача је истраживана 1955-1961. под руководством др Бранка Гавеле. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура Мустеријен је названа према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи).

Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Велику пажњу привлаче они артефакти који својим одликама имају елементе култура средњег и позног палеолита.

Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода старијег каменог доба. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од полиестерске смоле. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов.

За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.

Галерија

Породица прачовека
Породица прачовека
Пећински украси
Пећински украси
Пећински украси
Пећински украси
макета пећинског лава

Литература

Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297. (језик: словеначки)

Извори

^ Пећина Рисовача Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2014), Приступљено 3. 8. 2015.

Спољашње везе

Рисовачка пећина
Пећина Рисовача Комплетан водич кроз Србију
Пећински човек, медвед и вук: Значајан локалитет код Аранђеловца (Б92, 26. фебруар 2020)

[1] Пећина Рисовача Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2014), Приступљено 3. 8. 2015.

[1]

Верзија на датум 24. април 2012. у 16:06 уреди 178.223.235.61 (разговор) Нема описа измене ← Старија измена		Тренутна верзија на датум 13. фебруар 2024. у 01:55 уреди поништи KizuleBot (разговор \| доприноси) Ботови 158.442 измене м На захтев МаретаБГ - Сви чланци су категорисани у категорије које воде до Непокретна културна добра Србије, непотребно је да воде до овог.
(Није приказано 38 међуизмена другог корисника)
Ред 1: {{кутијица за пећине \| име = Рисовача \| слика = Ulaz_u_pecinu_risovaca.jpg \| опис слике = ~~Изложба породица прачовека~~Улаз у ~~Рисовачи~~пећину \| надморска висина = 17 \| место =~~Arandjelovac~~ [[Аранђеловац]] \| планина = Рисовача \| координате = Ред 12: \| број канала = \| број нивоа = \| река = ~~Кубрусница~~[[Кубршница]] }} '''Пећина Рисовача''' налази се на улазу у [[Аранђеловац]] из правца [[Топола\|Тополе]].<ref>[http://www.srbija.travel/priroda/pecine/risovaca/ Пећина Рисовача] {{Wayback\|url=http://www.srbija.travel/priroda/pecine/risovaca/ \|date=20140701132629 }}, Приступљено 3. 8. 2015.</ref> Представља ~~станише~~[[станиште]] ~~човека~~[[човек]]а из [[ледено доба\|леденог доба]] и једно од најпознатијих налазишта ~~палеолита~~[[палеолит]]а у [[Европа\|Европи]]. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости ~~и борби за опстанак~~.▼ Мештанима је пећина била позната и пре [[1937]]/[[1938]]. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године [[1953]]. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили ~~пећинског~~ [[пећински медвед\|пећинског медведа]]а, [[мамут]]а, [[рунасти носорог\|рунастог носорога]]а, [[бизон]]а, ~~пећинског~~ [[пећински лав\|пећинског лава]]а, [[леопард]]а, [[пећинска хијена\|пећинске хијене]], [[јелен]]а итд. Откопана је пећина у дужини од 187 [[метар]]а са дворанама од [[корал]]а разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.▼ ▲'''Пећина Рисовача''' налази се на улазу у [[Аранђеловац]] из правца [[Топола\|Тополе]]. Представља станише човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у [[Европа\|Европи]]. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости и борби за опстанак. ▲Мештанима је пећина била позната и пре [[1937]]/[[1938]]. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године [[1953]]. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског [[медвед]]а, [[мамут]]а,[[носорог]]а,[[бизон]]а, пећинског [[лав]]а, [[леопард]]а, [[хијена\|хијене]], [[јелен]]а итд. Откопана је пећина у дужини од 187 [[метар]]а са дворанама од [[корал]]а разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек. Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је [[1983]]. проглашена културним добром од великог значаја, а [[1995]]. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије. == Карактеристике == Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице ~~Кубруснице~~Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273-{m}-). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).▼ ▲Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубруснице, на североисточној страни брда Рисовача (273-{m}-). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке). == Археолошка ископавања == Рисовача је истраживана [[1955]]-[[1961]]. под руководством др [[Бранко Гавела\|Бранка Гавеле]]. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура [[Мустеријен]] је названа према пећини {{јез-фр\|da Moustier}}, на обали Везера у [[Дордоња\|Дордоњи]]). Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног [[силекс]]а, обрађене кости и [[~~фосили\|фосилни~~фосил]]ни остаци [[праисторијске животиње\|праисторијских животиња]]. Велику пажњу привлаче они [[артефакт]]и који својим одликама имају елементе [[култура]] средњег и позног [[палеолит]]а. Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода [[Палеолит\|старијег каменог доба]]. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од [[полиестерска смола\|полиестерске смоле]]. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов. За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава. == Галерија == <gallery mode="packed" heights="130"> Porodica pracoveka risovaca.jpg\|Породица прачовека Wiki Šumadija XI Risovača 095.jpg\|Породица прачовека Wiki Šumadija XI Risovača 1031 10.jpg\|Пећински украси Wiki Šumadija XI Risovača 122.jpg\|Пећински украси Wiki Šumadija XI Risovača 134.jpg\|Пећински украси Pecinski ukrasi risovaca.jpg\|Пећински украси Wiki Šumadija XI Risovača 096.jpg\|макета пећинског лава </gallery> == Литература ==▼ * Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.▼ * -{J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297.}- {{sl}}▼ == Извори == {{reflist}} == Спољашње везе == {{портал\|Србија}}▼ {{Commonscat\|Risovača}} * [http://www.nmar.rs/pecina-risovaca Рисовачка пећина] * [http://www.discoverserbia.org/sr/sumadija/risovaka-pecina Пећина Рисовача] Комплетан водич кроз Србију * [https://www.b92.net/putovanja/putuj-srbijom.php?yyyy=2020&mm=02&dd=26&nav_id=1659384 Пећински човек, медвед и вук: Значајан локалитет код Аранђеловца (Б92, 26. фебруар 2020)] ▲==Литература== ▲Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994. ▲-{J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297.}- {{sl}} {{Пећине Србије}} {{Објекти геонаслеђа Србије}} ~~{{Шаблон:Портал Археологија}}~~ ▲{{портал бар\|Србија\|Археологија}} {{нормативна контрола}} [[Категорија:Пећине ~~Србије~~у Србији]] ~~[[Категорија:Археологија]]~~ [[Категорија:Археолошка налазишта у Србији]] [[Категорија:Споменици природе Србије]] [[Категорија:Објекти геонаслеђа Србије]] ~~[[en:Risovača Cave]]~~ [[Категорија:Географија Аранђеловца]] ~~[[sh:Risovača]]~~