Пређи на садржај

Рисовача — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне исправке; козметичке измене
м На захтев МаретаБГ - Сви чланци су категорисани у категорије које воде до Непокретна културна добра Србије, непотребно је да воде до овог.
 
(Нису приказане 24 међуизмене 15 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{кутијица за пећине
{{кутијица за пећине
| име = Рисовача
| име = Рисовача
| слика =
| слика = Ulaz_u_pecinu_risovaca.jpg
| опис слике = Изложба породица прачовека у Рисовачи
| опис слике = Улаз у пећину
| надморска висина = 17
| надморска висина = 17
| место = [[Аранђеловац]]
| место = [[Аранђеловац]]
Ред 14: Ред 14:
| река = [[Кубршница]]
| река = [[Кубршница]]
}}
}}
'''Пећина Рисовача''' налази се на улазу у [[Аранђеловац]] из правца [[Топола|Тополе]]. Представља [[станиште]] [[човек]]а из [[ледено доба|леденог доба]] и једно од најпознатијих налазишта [[палеолит]]а у [[Европа|Европи]]. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.
'''Пећина Рисовача''' налази се на улазу у [[Аранђеловац]] из правца [[Топола|Тополе]].<ref>[http://www.srbija.travel/priroda/pecine/risovaca/ Пећина Рисовача] {{Wayback|url=http://www.srbija.travel/priroda/pecine/risovaca/ |date=20140701132629 }}, Приступљено 3. 8. 2015.</ref> Представља [[станиште]] [[човек]]а из [[ледено доба|леденог доба]] и једно од најпознатијих налазишта [[палеолит]]а у [[Европа|Европи]]. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.


Мештанима је пећина била позната и пре [[1937]]/[[1938]]. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године [[1953]]. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили [[пећински медвед|пећинског медведа]], [[мамут]]а, [[рунасти носорог|рунастог носорога]], [[бизон]]а, [[пећински лав|пећинског лава]], [[леопард]]а, [[пећинска хијена|пећинске хијене]], [[јелен]]а итд. Откопана је пећина у дужини од 187 [[метар]]а са дворанама од [[корал]]а разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.
Мештанима је пећина била позната и пре [[1937]]/[[1938]]. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године [[1953]]. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили [[пећински медвед|пећинског медведа]], [[мамут]]а, [[рунасти носорог|рунастог носорога]], [[бизон]]а, [[пећински лав|пећинског лава]], [[леопард]]а, [[пећинска хијена|пећинске хијене]], [[јелен]]а итд. Откопана је пећина у дужини од 187 [[метар]]а са дворанама од [[корал]]а разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.
Ред 21: Ред 21:


== Карактеристике ==
== Карактеристике ==
⚫
Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273-{m}-). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).

⚫
Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубруснице, на североисточној страни брда Рисовача (273-{m}-). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).


== Археолошка ископавања ==
== Археолошка ископавања ==

Рисовача је истраживана [[1955]]-[[1961]]. под руководством др [[Бранко Гавела|Бранка Гавеле]]. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура [[Мустеријен]] је названа према пећини {{јез-фр|da Moustier}}, на обали Везера у [[Дордоња|Дордоњи]]).
Рисовача је истраживана [[1955]]-[[1961]]. под руководством др [[Бранко Гавела|Бранка Гавеле]]. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура [[Мустеријен]] је названа према пећини {{јез-фр|da Moustier}}, на обали Везера у [[Дордоња|Дордоњи]]).

Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима.
Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима.
Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног [[силекс]]а, обрађене кости и [[фосили|фосилни]] остаци [[праисторијске животиње|праисторијских животиња]]. Велику пажњу привлаче они [[артефакт]]и који својим одликама имају елементе [[култура]] средњег и позног [[палеолит]]а.
Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног [[силекс]]а, обрађене кости и [[фосил]]ни остаци [[праисторијске животиње|праисторијских животиња]]. Велику пажњу привлаче они [[артефакт]]и који својим одликама имају елементе [[култура]] средњег и позног [[палеолит]]а.

Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода [[Палеолит|старијег каменог доба]]. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од [[полиестерска смола|полиестерске смоле]]. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов.
Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода [[Палеолит|старијег каменог доба]]. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од [[полиестерска смола|полиестерске смоле]]. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов.

За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.
За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.


== Галерија ==
⚫
== Спољашње везе ==
<gallery mode="packed" heights="130">
⚫
{{портал|Србија|Археологија}}
Porodica pracoveka risovaca.jpg|Породица прачовека

Wiki Šumadija XI Risovača 095.jpg|Породица прачовека
== Спољашње везе ==
Wiki Šumadija XI Risovača 1031 10.jpg|Пећински украси
⚫
{{Commonscat|Risovača}}
Wiki Šumadija XI Risovača 122.jpg|Пећински украси
⚫
* [http://www.discoverserbia.org/sr/sumadija/risovaka-pecina Пећина Рисовача] Комплетан водич кроз Србију
Wiki Šumadija XI Risovača 134.jpg|Пећински украси
Pecinski ukrasi risovaca.jpg|Пећински украси
Wiki Šumadija XI Risovača 096.jpg|макета пећинског лава
</gallery>


== Литература ==
== Литература ==
* Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
* Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
* -{J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297.}- {{sl}}
* -{J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297.}- {{sl}}

== Извори ==
{{reflist}}

⚫
== Спољашње везе ==
⚫
{{Commonscat|Risovača}}
* [http://www.nmar.rs/pecina-risovaca Рисовачка пећина]
⚫
* [http://www.discoverserbia.org/sr/sumadija/risovaka-pecina Пећина Рисовача] Комплетан водич кроз Србију
* [https://www.b92.net/putovanja/putuj-srbijom.php?yyyy=2020&mm=02&dd=26&nav_id=1659384 Пећински човек, медвед и вук: Значајан локалитет код Аранђеловца (Б92, 26. фебруар 2020)]


{{Пећине Србије}}
{{Пећине Србије}}
{{Објекти геонаслеђа Србије}}
{{Објекти геонаслеђа Србије}}
⚫
{{портал бар|Србија|Археологија}}

{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Пећине Србије]]
[[Категорија:Пећине у Србији]]
[[Категорија:Археолошка налазишта у Србији]]
[[Категорија:Археолошка налазишта у Србији]]
[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]]
[[Категорија:Споменици природе Србије]]
[[Категорија:Споменици природе Србије]]
[[Категорија:Објекти геонаслеђа Србије]]
[[Категорија:Објекти геонаслеђа Србије]]
[[Категорија:Географија Аранђеловца]]

Тренутна верзија на датум 13. фебруар 2024. у 01:55

Рисовача
Рисовача
Улаз у пећину
Положај
Место
(планина, река)
Одлике
Геологија (тип) речна
Дужина 800 m
Надм. висина 17 m

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе.[1] Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273m). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).

Археолошка ископавања[уреди | уреди извор]

Рисовача је истраживана 1955-1961. под руководством др Бранка Гавеле. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура Мустеријен је названа према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи).

Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Велику пажњу привлаче они артефакти који својим одликама имају елементе култура средњег и позног палеолита.

Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода старијег каменог доба. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од полиестерске смоле. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов.

За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Породица прачовека
    Породица прачовека
  • Породица прачовека
    Породица прачовека
  • Пећински украси
    Пећински украси
  • Пећински украси
    Пећински украси
  • Пећински украси
    Пећински украси
  • Пећински украси
    Пећински украси
  • макета пећинског лава
    макета пећинског лава

Литература[уреди | уреди извор]

  • Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
  • J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297. (језик: словеначки)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пећина Рисовача Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2014), Приступљено 3. 8. 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Рисовача на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рисовача&oldid=27383455”