Рисовача — разлика између измена
мНема описа измене |
м На захтев МаретаБГ - Сви чланци су категорисани у категорије које воде до Непокретна културна добра Србије, непотребно је да воде до овог. |
||
(Није приказано 20 међуизмена 14 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{кутијица за пећине |
{{кутијица за пећине |
||
| име = Рисовача |
| име = Рисовача |
||
| слика = |
| слика = Ulaz_u_pecinu_risovaca.jpg |
||
| опис слике = |
| опис слике = Улаз у пећину |
||
| надморска висина = 17 |
| надморска висина = 17 |
||
| место = [[Аранђеловац]] |
| место = [[Аранђеловац]] |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
| река = [[Кубршница]] |
| река = [[Кубршница]] |
||
}} |
}} |
||
'''Пећина Рисовача''' налази се на улазу у [[Аранђеловац]] из правца [[Топола|Тополе]]. Представља [[станиште]] [[човек]]а из [[ледено доба|леденог доба]] и једно од најпознатијих налазишта [[палеолит]]а у [[Европа|Европи]]. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости. |
'''Пећина Рисовача''' налази се на улазу у [[Аранђеловац]] из правца [[Топола|Тополе]].<ref>[http://www.srbija.travel/priroda/pecine/risovaca/ Пећина Рисовача] {{Wayback|url=http://www.srbija.travel/priroda/pecine/risovaca/ |date=20140701132629 }}, Приступљено 3. 8. 2015.</ref> Представља [[станиште]] [[човек]]а из [[ледено доба|леденог доба]] и једно од најпознатијих налазишта [[палеолит]]а у [[Европа|Европи]]. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости. |
||
Мештанима је пећина била позната и пре [[1937]]/[[1938]]. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године [[1953]]. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили [[пећински медвед|пећинског медведа]], [[мамут]]а, [[рунасти носорог|рунастог носорога]], [[бизон]]а, [[пећински лав|пећинског лава]], [[леопард]]а, [[пећинска хијена|пећинске хијене]], [[јелен]]а итд. Откопана је пећина у дужини од 187 [[метар]]а са дворанама од [[корал]]а разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек. |
Мештанима је пећина била позната и пре [[1937]]/[[1938]]. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године [[1953]]. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили [[пећински медвед|пећинског медведа]], [[мамут]]а, [[рунасти носорог|рунастог носорога]], [[бизон]]а, [[пећински лав|пећинског лава]], [[леопард]]а, [[пећинска хијена|пећинске хијене]], [[јелен]]а итд. Откопана је пећина у дужини од 187 [[метар]]а са дворанама од [[корал]]а разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек. |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
== Карактеристике == |
== Карактеристике == |
||
⚫ | Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273-{m}-). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке). |
||
⚫ | Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице |
||
== Археолошка ископавања == |
== Археолошка ископавања == |
||
Рисовача је истраживана [[1955]]-[[1961]]. под руководством др [[Бранко Гавела|Бранка Гавеле]]. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура [[Мустеријен]] је названа према пећини {{јез-фр|da Moustier}}, на обали Везера у [[Дордоња|Дордоњи]]). |
Рисовача је истраживана [[1955]]-[[1961]]. под руководством др [[Бранко Гавела|Бранка Гавеле]]. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура [[Мустеријен]] је названа према пећини {{јез-фр|da Moustier}}, на обали Везера у [[Дордоња|Дордоњи]]). |
||
Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. |
Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. |
||
Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног [[силекс]]а, обрађене кости и [[ |
Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног [[силекс]]а, обрађене кости и [[фосил]]ни остаци [[праисторијске животиње|праисторијских животиња]]. Велику пажњу привлаче они [[артефакт]]и који својим одликама имају елементе [[култура]] средњег и позног [[палеолит]]а. |
||
Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода [[Палеолит|старијег каменог доба]]. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од [[полиестерска смола|полиестерске смоле]]. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов. |
Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода [[Палеолит|старијег каменог доба]]. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од [[полиестерска смола|полиестерске смоле]]. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов. |
||
За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава. |
За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава. |
||
== Галерија == |
|||
<gallery mode="packed" heights="130"> |
|||
Porodica pracoveka risovaca.jpg|Породица прачовека |
|||
Wiki Šumadija XI Risovača 095.jpg|Породица прачовека |
|||
Wiki Šumadija XI Risovača 1031 10.jpg|Пећински украси |
|||
Wiki Šumadija XI Risovača 122.jpg|Пећински украси |
|||
Wiki Šumadija XI Risovača 134.jpg|Пећински украси |
|||
Pecinski ukrasi risovaca.jpg|Пећински украси |
|||
Wiki Šumadija XI Risovača 096.jpg|макета пећинског лава |
|||
</gallery> |
|||
== Литература == |
== Литература == |
||
* Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994. |
* Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994. |
||
* -{J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297.}- {{sl}} |
* -{J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297.}- {{sl}} |
||
== Извори == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
⚫ | |||
{{Commonscat|Risovača}} |
{{Commonscat|Risovača}} |
||
* [http://www.nmar.rs/pecina-risovaca Рисовачка пећина] |
|||
* [http://www.discoverserbia.org/sr/sumadija/risovaka-pecina Пећина Рисовача] Комплетан водич кроз Србију |
* [http://www.discoverserbia.org/sr/sumadija/risovaka-pecina Пећина Рисовача] Комплетан водич кроз Србију |
||
* [https://www.b92.net/putovanja/putuj-srbijom.php?yyyy=2020&mm=02&dd=26&nav_id=1659384 Пећински човек, медвед и вук: Значајан локалитет код Аранђеловца (Б92, 26. фебруар 2020)] |
|||
{{Пећине Србије}} |
{{Пећине Србије}} |
||
{{Објекти геонаслеђа Србије}} |
{{Објекти геонаслеђа Србије}} |
||
⚫ | |||
{{нормативна контрола}} |
|||
[[Категорија:Пећине у Србији]] |
[[Категорија:Пећине у Србији]] |
||
[[Категорија:Археолошка налазишта у Србији]] |
[[Категорија:Археолошка налазишта у Србији]] |
||
[[Категорија:Споменици културе од великог значаја]] |
|||
[[Категорија:Споменици природе Србије]] |
[[Категорија:Споменици природе Србије]] |
||
[[Категорија:Објекти геонаслеђа Србије]] |
[[Категорија:Објекти геонаслеђа Србије]] |
||
[[Категорија:Географија Аранђеловца]] |
Тренутна верзија на датум 13. фебруар 2024. у 01:55
Рисовача | |
---|---|
Улаз у пећину | |
Положај | |
Место (планина, река) | |
Одлике | |
Геологија (тип) | речна |
Дужина | 800 m |
Надм. висина | 17 m |
Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе.[1] Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.
Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.
Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Отвор пећине се налази на око 17 метара изнад тока речице Кубршнице, на североисточној страни брда Рисовача (273m). Од отвора се простире дворана дужине 22 метра, прво према западу а затим скреће у правцу југоистока. Претпоставља се да је пећина коју годишње посети око 30 000 људи дуга око 800 метара (све до Врбичке реке).
Археолошка ископавања[уреди | уреди извор]
Рисовача је истраживана 1955-1961. под руководством др Бранка Гавеле. Дебљина културног слоја варирала је (3-4метра). Локалитет је мустеријенско налазиште (култура Мустеријен је названа према пећини фр. da Moustier, на обали Везера у Дордоњи).
Пронађени су трагови употребе ватре у пешчаним наносима. Поред огњишта (ватришта) нађено је и оруђе од окресаног силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Велику пажњу привлаче они артефакти који својим одликама имају елементе култура средњег и позног палеолита.
Претпоставка је да је пећина била станиште ловаца средњег периода старијег каменог доба. Централно место пећине заузимају фигуре направљене од полиестерске смоле. Фигуре представљају породицу прачовека: Отац ложи ватру док глача оружје, мајка носи дрва, син прави алат од камена а ватри прилази још један син већ спреман за лов.
За даља археолошка испитивања чека се прилив већих материјалних средстава.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Породица прачовека
-
Породица прачовека
-
Пећински украси
-
Пећински украси
-
Пећински украси
-
Пећински украси
-
макета пећинског лава
Литература[уреди | уреди извор]
- Драгослав Срејовић, Културе старијег и средњег каменог доба на тлу Србије, Историја српског народа I, Српска књижевна задруга, Београд, 1994.
- J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297. (језик: словеначки)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Пећина Рисовача Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2014), Приступљено 3. 8. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Рисовачка пећина
- Пећина Рисовача Комплетан водич кроз Србију
- Пећински човек, медвед и вук: Значајан локалитет код Аранђеловца (Б92, 26. фебруар 2020)