Традиционално кинеско писмо — разлика између измена

Традиционално кинеско писмо
Традиционално кинеско писмо;
Тип	логограм
Језици	кинески
Временски период	од 5. вијека н. е.
Породица	записи на оклопима корњача печатно писмо чиновничко писмо традиционално кинеско писмо; ; ;
Дјечији систем	упрошћено кинеско; ханџа; канџи; чу ном; китанско писмо; бопомофо
Правац	слијева надесно
ISO 15924	Hant, 502
	Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћете видјети упитнике, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 12. децембар 2023. у 02:50

Традиционално кинеско писмо (упрош: 正体字 / 繁体字; трад: 正體字 / 繁體字; пин: Zhèngtǐzì / Fántĭzì), један је од два стандардна комплета кинеских знакова, савременог кинеског писаног језика. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком канцеларијског писма за вријеме династије Хан, те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме Јужних и Сјеверних династија. Израз „традиционалан” се користи да би се истакла разлика према традиционалним знаковима упрошћеног кинеског писма која је стандардизовала влада Народне Републике Кине од 1950-их година.

Традиционални знакови се службено користе у Тајвану, Хонгконгу и Макау. Користили су се у континенталној Кини прије него што их је Народна Република Кина упростила 1950-их и 1960-их година. Међу прекоморским кинеским заједницама (осим Сингапура и Малезије), традиционални кинески знакови се најчешће користе,^[1] али број штампане литературе са упрошћеним кинеским словима расте у Аустралији, САД и Канади због новијих досељеника из континенталне Кине. Насупрот томе упрошћено кинеско писмо се користи у службеним публикацијама континенталне Кине, Сингапура и Малезије. Дебата о традиционалном и упрошћеном кинеском писму још увијек траје међу кинеским заједницама.

Кинески називи

Међу говорницима кинеског језика, традиционални кинески карактери имају неколико различитих имена.

Влада Републике Кине (Тајвана) службено зове традиционалне кинеске карактере: стандардне карактере или ортодоксне карактере (упрош: 正体字; трад: 正體字; ханју пинјин: zhèngtǐzì; тп: jhèngtǐzìh; б: ㄓㄥˋ ㄊㄧˇ ㄗˋ. Међутим, исти појам се користи изван Тајвана како би се разликовао стандардни, упрошћени и традиционални карактери од варијантних и идиоматских карактера (упрош: 异体字; трад: 異體字; пин: yìtǐzì).^[2]

Насупрот томе, корисници традиционалног кинеског писма изван Тајвана, као што су у Хонгконгу, Макау и прекоморским кинеским заједницама а такође и корисници упрошћеног кинеског писма, зову их сложеним карактерима (упрош: 繁体字; трад: 繁體字; пин: fántǐzì; б: ㄈㄢˊ ㄊㄧˇ ㄗˋ). Неформални назив „стари карактери” (кин: 老字; пин: lǎozì; б: ㄌㄠˇ ㄗˋ) понекад се користи међу корисницима упрошћеног кинеског писма.

Корисници традиционалних карактера такође их понекад зову „потпуно-обликовани карактери” (упрош: 全体字; трад: 全體字; пин: quántǐzì; б: ㄑㄩㄢˊ ㄊㄧˇ ㄗˋ), да би их разликовали од упрошћених кинеских слова.

Старији људи зову традиционалне карактере „правилне карактере” (кин: 正字; пин: zhèngzì) и упрошћене карактере као „упрошћено-потезни карактери” (упрош: 简笔字; трад: 簡筆字; пин: jiǎnbǐzì) или „смањено-потезни карактери” (упрош: 减笔字; трад: 減筆字; пин: jiǎnbǐzì).^[а].

Штампани текст

Када се штампа текст, у континенталној Кини и Сингапуру углавном се користи упрошћени састав. Међутим, Народна Република Кина такође понекад штампа материјал намијењен да се чита ван континенталне Кине користећи традиционалне карактере. У рукописном тексту, већина људи користе неформалне, понекад упрошћене карактере. У већини случајева, алтернативни карактер (異體字) се користи у мјесту карактера од више потеза, као што су 体 за 體. Нека упрошћења су врло распрострањена, посебно 台 „тај” (tái) y 台灣 „Тајвану” (Táiwan) за разлику од стандардног карактера (臺). Раније су биле двије главне употребе алтернативних карактера. Прво, алтернативни карактери су кориштени за избјегавање кориштење карактера формалног назива важне особе у мање формалним контекстима као начин приказивања цијењења те особе, да би чували слова имена те особе. Ово се на кинеском зове „избјегавање увреде” (避諱). Друго, алтернативни знакови су кориштени када су исти знакови поновљени у контексту да би се показало да то није уредничка грешка већ намјерно понављање (筆誤).

Кодирање рачунарских знакова

У прошлости, традиционални кинески је најчешће изведен користећи шему Big5, која фаворитизује традиционално кинеско писмо. Уникод, међутим, је постао изузетно популаран начин рендеровања. Уникод даје једнаку важност упрошћеним и традиционалним кинеским карактерима.

Веб странице

WWW Конзорцијум препоручује кориштење ознаке zh-Hant за језички код да би се означило да се на веб страници користи традиционални кинески.^[3]

Употреба у другим језицима

Традиционална кинеска слова су такође кориштена у корејском ханџа писму, и умјерено упрошћени традиционални карактери се користе у модерном јапанском канџи писму. Јапански канџи је такође поједностављен. Реформа је утицала на мањи број јапанских карактера, у односу на кинеске реформе, и многи упрошћени канџи карактери подударају се са онима који су упрошћени у Кини, али један мањи број су упрошћени другачије па се створила трећа верзија (нпр. „змај” 竜 јапанско, 龙 (кинеско упрошћено), 龍 (кинеско традиционално)).

Напомене

^ речи упрошћени и смањени су заправо изговорени исто (хомоними) у мандаринском језику, и оба изговорене „ђиан” (пин: jiǎn)

Референце

^ (језик: енглески) Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-823635-1.
^ (језик: енглески) Academy of Social Sciences, (1978), Modern Chinese Dictionary, The Commercial Press: Пекинг.
^ (језик: енглески) w3org, Приступљено 25. април 2013.

Спољашње везе

[3] речи упрошћени и смањени су заправо изговорени исто (хомоними) у мандаринском језику, и оба изговорене „ђиан” (пин: jiǎn)

[Keller-1] (језик: енглески) Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-823635-1.

[2] (језик: енглески) Academy of Social Sciences, (1978), Modern Chinese Dictionary, The Commercial Press: Пекинг.

[4] (језик: енглески) w3org, Приступљено 25. април 2013.

[1]

[2]

[а]

[3]

@@ Ред 9: / Ред 9: @@
 |фам3   = [[Чиновничко писмо]]
 |сестре =
-|деца   =[[Упрошћено кинеско писмо‎|упрошћено кинеско]]<br />[[ханџа]]<br />[[канџи]]<br />[[чу ном]]<br />[[китанско писмо]]<br />[[бопомофо]]
+|деца   =[[Упрошћено кинеско писмо|упрошћено кинеско]]<br>[[ханџа]]<br>[[канџи]]<br>[[чу ном]]<br>[[китанско писмо]]<br>[[бопомофо]]
 |уникод
 |iso15924=Hant
 }}
-'''Традиционално кинеско писмо''' (трад. кин. -{正體字 / 繁體字}-, [[Упрошћено кинеско писмо|упрошћ. кин.]] -{正体字 / 繁体字}-, [[Пинјин|пин.]] -{''Zhèngtǐzì'' / ''Fántĭzì''}-), један је од два стандардна комплета кинеских знакова, савременог [[кинеско писмо|кинеског писаног језика]]. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком [[канцеларијско писмо|канцеларијског писма]] за вријеме [[династија Хан|династије Хан]], те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме [[Јужне и Северне династије|Јужних и Сјеверних династија]]. Израз „традиционалан“ се користи да би се истакла разлика према традиционалним знаковима [[упрошћено кинеско писмо|упрошћеног кинеског писма]] која је стандардизовала влада [[Кина|Народне Републике Кине]] од 1950-их година.
+'''Традиционално кинеско писмо''' ({{јез-кин|т=正體字 / 繁體字|у=正体字 / 繁体字|п=Zhèngtǐzì / Fántĭzì}}), један је од два стандардна комплета кинеских знакова, савременог [[кинеско писмо|кинеског писаног језика]]. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком [[канцеларијско писмо|канцеларијског писма]] за вријеме [[династија Хан|династије Хан]], те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме [[Јужне и Северне династије|Јужних и Сјеверних династија]]. Израз „традиционалан” се користи да би се истакла разлика према традиционалним знаковима [[упрошћено кинеско писмо|упрошћеног кинеског писма]] која је стандардизовала влада [[Кина|Народне Републике Кине]] од 1950-их година.
 Традиционални знакови се службено користе у [[Тајван]]у, [[Хонгконг]]у и [[Макао|Макау]]. Користили су се у [[копнена Кина|континенталној Кини]] прије него што их је Народна Република Кина упростила 1950-их и 1960-их година. Међу [[прекоморске кинеске заједнице|прекоморским кинеским заједницама]] (осим [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]), традиционални кинески знакови се најчешће користе,<ref name="Keller">{{en}} {{lang|en|Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. {{page|year=|isbn=978-0-19-823635-1|pages=}}}}</ref> али број штампане литературе са упрошћеним кинеским словима расте у Аустралији, САД и Канади због новијих досељеника из континенталне Кине. Насупрот томе [[упрошћено кинеско писмо]] се користи у службеним публикацијама [[копнена Кина|континенталне Кине]], [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]. Дебата о традиционалном и упрошћеном кинеском писму још увијек траје међу кинеским заједницама.
 == Кинески називи ==
 Међу говорницима кинеског језика, традиционални кинески карактери имају неколико различитих имена.
-Влада [[Република Кина|Републике Кине]] (Тајвана) службено зове традиционалне кинеске карактере: '''стандардне карактере''' или '''ортодоксне карактере''' (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|正體字}}, {{јез-кин-уп|у=正体字|п=zhèngtǐzì}}, [[тонгјонг пинјин]]: {{lang|zh-Latn|jhèngtǐzìh}}, [[бопомофо]]: {{lang|zh-Bopo|ㄓㄥˋ ㄊㄧˇ ㄗˋ}}). Међутим, исти појам се користи изван Тајвана како би се разликовао стандардни, упрошћени и традиционални карактери од [[варијантно кинеско слово|варијантних и идиоматских карактера]] (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|異體字}}, {{јез-кин-уп|у=异体字|п=yìtǐzì}}).<ref>{{en}} Academy of Social Sciences, (1978), ''Modern Chinese Dictionary'', The Commercial Press: Пекинг.</ref>
+Влада [[Република Кина|Републике Кине]] (Тајвана) службено зове традиционалне кинеске карактере: '''стандардне карактере''' или '''ортодоксне карактере''' ({{јез-кин|т=正體字|у=正体字|п=zhèngtǐzì|тп=jhèngtǐzìh|б=ㄓㄥˋ ㄊㄧˇ ㄗˋ}}. Међутим, исти појам се користи изван Тајвана како би се разликовао стандардни, упрошћени и традиционални карактери од [[варијантно кинеско слово|варијантних и идиоматских карактера]] ({{јез-кин|т=異體字|у=异体字|п=yìtǐzì}}).<ref>{{en}} Academy of Social Sciences, (1978), ''Modern Chinese Dictionary'', The Commercial Press: Пекинг.</ref>
-Насупрот томе, корисници традиционалног кинеског писма изван Тајвана, као што су у [[Хонгконг]]у, [[Макао|Макау]] и прекоморским кинеским заједницама а такође и корисници упрошћеног кинеског писма, зову их '''сложеним карактерима''' (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|繁體字}}, {{јез-кин-уп|у=繁体字|п=fántǐzì|џ=ㄈㄢˊ ㄊㄧˇ ㄗˋ}}). Неформални назив „стари карактери“ ({{јез-кин-кп|к=老字|п=lǎozì|џ=ㄌㄠˇ ㄗˋ}}) понекад се користи међу корисницима упрошћеног кинеског писма.
+Насупрот томе, корисници традиционалног кинеског писма изван Тајвана, као што су у [[Хонгконг]]у, [[Макао|Макау]] и прекоморским кинеским заједницама а такође и корисници упрошћеног кинеског писма, зову их '''сложеним карактерима''' ({{јез-кин|т=繁體字|у=繁体字|п=fántǐzì|б=ㄈㄢˊ ㄊㄧˇ ㄗˋ}}). Неформални назив „стари карактери” ({{јез-кин|к=老字|п=lǎozì|б=ㄌㄠˇ ㄗˋ}}) понекад се користи међу корисницима упрошћеног кинеског писма.
-Корисници традиционалних карактера такође их понекад зову „потпуно-обликовани карактери“ (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|全體字}}, {{јез-кин-уп|у=全体字|п=quántǐzì|џ=ㄑㄩㄢˊ ㄊㄧˇ ㄗˋ}}), да би их разликовали од упрошћених кинеских слова.
+Корисници традиционалних карактера такође их понекад зову „потпуно-обликовани карактери” ({{јез-кин|т=全體字|у=全体字|п=quántǐzì|б=ㄑㄩㄢˊ ㄊㄧˇ ㄗˋ}}), да би их разликовали од упрошћених кинеских слова.
-Старији људи зову традиционалне карактере „правилне карактере“ ({{јез-кин-кп|к=正字|п=zhèngzì}}) и упрошћене карактере као „упрошћено-потезни карактери“ (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|簡筆字}}, {{јез-кин-уп|у=简笔字|п=jiǎnbǐzì}}) или „смањено-потезни карактери“ (традиционално писмо: {{lang|zh-Hant|減筆字}}, {{јез-кин-уп|у=减笔字|п=jiǎnbǐzì}})<ref>речи ''упрошћени'' и ''смањени'' су заправо изговорени исто ([[хомоним]]и) у [[мандарински језик|мандаринском језику]], и оба изговорене „ђиан“ ({{јез-кин-п|п=jiǎn}})</ref>.
+Старији људи зову традиционалне карактере „правилне карактере” ({{јез-кин|к=正字|п=zhèngzì}}) и упрошћене карактере као „упрошћено-потезни карактери” ({{јез-кин|т=簡筆字|у=简笔字|п=jiǎnbǐzì}}) или „смањено-потезни карактери” ({{јез-кин|т=減筆字|у=减笔字|п=jiǎnbǐzì}}).{{напомена|име=|речи ''упрошћени'' и ''смањени'' су заправо изговорени исто ([[хомоним]]и) у [[мандарински језик|мандаринском језику]], и оба изговорене „ђиан” ({{јез-кин|п=jiǎn}})}}.
 == Штампани текст ==
+Када се штампа текст, у континенталној Кини и Сингапуру углавном се користи упрошћени састав. Међутим, [[Кина|Народна Република Кина]] такође понекад штампа материјал намијењен да се чита ван континенталне Кине користећи традиционалне карактере. У рукописном тексту, већина људи користе неформалне, понекад упрошћене карактере. У већини случајева, алтернативни карактер (異體字) се користи у мјесту карактера од више потеза, као што су 体 за 體. Нека упрошћења су врло распрострањена, посебно {{јез|zh|台}} „тај” ({{transl|zh|tái}}) y {{јез|zh|台灣}} „Тајвану” ({{transl|zh|Táiwan}}) за разлику од стандардног карактера (臺). Раније су биле двије главне употребе алтернативних карактера. Прво, алтернативни карактери су кориштени за избјегавање кориштење карактера формалног назива важне особе у мање формалним контекстима као начин приказивања цијењења те особе, да би чували слова имена те особе. Ово се на кинеском зове „избјегавање увреде” (避諱). Друго, алтернативни знакови су кориштени када су исти знакови поновљени у контексту да би се показало да то није уредничка грешка већ намјерно понављање (筆誤).
-Када се штампа текст, у континенталној Кини и Сингапуру углавном се користи упрошћени састав. Међутим, [[Кина|Народна Република Кина]] такође понекад штампа материјал намијењен да се чита ван континенталне Кине користећи традиционалне карактере. У рукописном тексту, већина људи користе неформалне, понекад упрошћене карактере. У већини случајева, алтернативни карактер (異體字) се користи у мјесту карактера од више потеза, као што су 体 за 體. Нека упрошћења су врло распрострањена, посебно {{јез|zh|台}} „тај“ ({{transl|zh|tái}}) y {{јез|zh|台灣}} „Тајвану“ ({{transl|zh|Táiwan}}) за разлику од стандардног карактера (臺). Раније су биле двије главне употребе алтернативних карактера. Прво, алтернативни карактери су кориштени за избјегавање кориштење карактера формалног назива важне особе у мање формалним контекстима као начин приказивања цијењења те особе, да би чували слова имена те особе. Ово се на кинеском зове „избјегавање увреде“ (避諱). Друго, алтернативни знакови су кориштени када су исти знакови поновљени у контексту да би се показало да то није уредничка грешка већ намјерно понављање (筆誤).
 == Кодирање рачунарских знакова ==
 У прошлости, традиционални кинески је најчешће изведен користећи шему -{[[Big5]]}-, која фаворитизује традиционално кинеско писмо. [[Уникод]], међутим, је постао изузетно популаран начин рендеровања. Уникод даје једнаку важност упрошћеним и традиционалним кинеским карактерима.
 == Веб странице ==
-[[W3C|-{WWW}- Конзорцијум]] препоручује кориштење ознаке -{<tt>zh-Hant</tt>}- за језички код да би се означило да се на веб страници користи традиционални кинески.<ref>{{en}} [http://www.w3.org/TR/i18n-html-tech-lang/#ri20040429.113217290 w3org], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
+[[W3C|-{WWW}- Конзорцијум]] препоручује кориштење ознаке -{<tt>zh-Hant</tt>}- за језички код да би се означило да се на веб страници користи традиционални кинески.<ref>{{en}} [http://www.w3.org/TR/i18n-html-tech-lang/#ri20040429.113217290 w3org], Приступљено 25. април 2013.</ref>
 == Употреба у другим језицима ==
+Традиционална кинеска слова су такође кориштена у [[Корејски језик|корејском]] [[ханџа]] писму, и умјерено упрошћени традиционални карактери се користе у модерном јапанском [[канџи]] писму. Јапански канџи је такође поједностављен. Реформа је утицала на мањи број јапанских карактера, у односу на кинеске реформе, и многи упрошћени [[канџи]] карактери подударају се са онима који су упрошћени у Кини, али један мањи број су упрошћени другачије па се створила трећа верзија (нпр. „змај” 竜 јапанско, 龙 (кинеско упрошћено), 龍 (кинеско традиционално)).
+== Напомене ==
-Традиционална кинеска слова су такође кориштена у [[Корејски језик|корејском]] [[ханџа]] писму, и умјерено упрошћени традиционални карактери се користе у модерном јапанском [[канџи]] писму. Јапански канџи је такође поједностављен. Реформа је утицала на мањи број јапанских карактера, у односу на кинеске реформе, и многи упрошћени [[канџи]] карактери подударају се са онима који су упрошћени у Кини, али један мањи број су упрошћени другачије па се створила трећа верзија (нпр. „змај“ 竜 јапанско, 龙 (кинеско упрошћено), 龍 (кинеско традиционално)).
+{{напомене}}
-== Извори ==
+== Референце ==
-{{reflist}}
+{{извори}}
 == Спољашње везе ==
 {{Commonscat|Traditional Chinese characters}}
+{{нормативна контрола}}
 [[Категорија:Кинеска писма]]
-[[cs:Čínské znaky#Tradiční a zjednodušené znaky]]
-[[he:כתב סיני#סינית מפושטת]]