5. август — разлика између измена
Изглед
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Dodaje: ceb, nap, war |
м robot Adding: ilo |
||
Ред 78: | Ред 78: | ||
[[id:5 Agustus]] |
[[id:5 Agustus]] |
||
[[ie:5 august]] |
[[ie:5 august]] |
||
[[ilo:Agosto 5]] |
|||
[[io:5 di agosto]] |
[[io:5 di agosto]] |
||
[[is:5. ágúst]] |
[[is:5. ágúst]] |
Верзија на датум 6. јануар 2006. у 17:51
Догађаји
август | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1583. Хемфри Гилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џону на Њуфаундленду.
- 1716. аустријски принц Еуген Савојски са армијом од 40.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 150.000 људи под командом Дарнада Али Паше. У бици погинуло око 30.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739.
- 1914. Црна Гора објавила рат Аустро-Угарској.
- 1914. Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату.
- 1914. први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави Охајо.
- 1915. Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву.
- 1940. Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република.
- 1943. плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород.
- 1949. у земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова.
- 1963. СССР, САД и Велика Британија потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба.
- 1974. председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа.
- 1994. авиони НАТО бомбардовали положаје босанских Срба око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман.
- 1995. САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње.
- 2001. талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.
Рођења
- 1844. рођен руски сликар Иља Јефимович Рјепин, главни представник реализма у руском сликарству. Извршио велик утицај на уметнике свог времена, а совјетски социјалистички реалисти сматрали га својим узором.
- 1850. рођен француски писац Ги де Мопасан, један од најзначајнијих аутора кратка форма, књижевнакратке форме. Објавио око 300 приповедака од којих се велик број сматра ремек-делима светске књижевности.
- 1906. рођен Џон Хјустон, један од најпознатијих америчких филмских редитеља.
Смрти
- 1895. у Лондону умро немачки филозоф и социолог Фридрих Енгелс, један од оснивача научног социјализма и најближи сарадник Карла Маркса, с којим је 1864. организовао Прву интернационалу, међународно удружење радника.
- 1962. америчка филмска глумица Мерилин Монро извршила самоубиство у 36. години.
- 1984. умро британски позоришни и филмски глумац Ричард Бартон. У југословенском филму „Сутјеска“ играо Јосипа Броза Тита.
- 1998. умро бугарски комунистички лидер Тодор Живков, секретар Комунистичке партије Бугарске од 1954., шеф државе од 1971. до 1989., када су га реформисти у Комунистичкој партији присилили да поднесе оставку.
- 2000. умро британски глумац Алек Гинис, добитник „Оскара“ за филм „Мост на реци Квај“ 1957. и „Оскара“ за укупан допринос филмској уметности 1980.
Празници и дани сећања
- 1960. Горња Волта стекла независност од Француске.
Литература
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар