5. август — разлика између измена
Изглед
Садржај обрисан Садржај додат
м нормативна контрола |
|||
(Није приказано 185 међуизмена 85 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''5. август''' (5.08.) је 217. [[дан]] у [[година|години]] по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]] (218. у [[преступна година|преступној години]]). До краја године има још 148 дана. |
|||
<div align=center> |
|||
[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]<br> |
|||
[[4. август|претходни дан]] - [[6. август|следећи дан]] |
|||
</div> |
|||
---- |
|||
==Догађаји== |
== Догађаји == |
||
{{МесецАвгуст |
{{МесецАвгуст |
||
| commonscat = 5 August |
|||
*[[1583]]. [[Хемфри Гилберт]] основао прву [[Уједињено Краљевство|енглеску]] [[колонија|колонију]] у [[Северна Америка|Северној Америци]], у [[Сент Џон]]у на [[Њуфаундленд]]у. |
|||
}} |
|||
*[[1716]]. [[Аустрија|аустријски]] принц [[Еуген Савојски]] са армијом од 40.000 војника у бици код [[Петроварадин]]а нанео тежак пораз [[Турска|турској]] војсци од 150.000 људи под командом [[Дарнад Али Паша|Дарнада Али Паше]]. У бици погинуло око 30.000 турских војника. Годину дана касније [[Еуген Савојски]] освојио [[Београд]], који је остао под [[Аустрија|аустријском]] влашћу до [[1739]]. |
|||
* [[1552]] — Турска флота под командом [[Синан-паша (адмирал)|Синан-паше]] поразила је ђеновљанску флоту у [[Битка код Понтиских острва|бици код Понтиских острва]]. |
|||
*[[1914]]. [[Црна Гора]] објавила [[рат]] [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарској]]. |
|||
* [[1583]] — [[Хемфри Џилберт]] основао прву [[Уједињено Краљевство|енглеску]] [[колонија|колонију]] у [[Северна Америка|Северној Америци]], у [[Сент Џонс (Њуфаундленд и Лабрадор)|Сент Џонсу]] на [[Њуфаундленд]]у. |
|||
*[[1914]]. [[Куба]], [[Мексико]], [[Уругвај]] и [[Аргентина]] прогласиле неутралност у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. |
|||
* [[1716]] — [[Свето римско царство|Царски]] фелдмаршал принц [[Еуген Савојски]] са армијом од око 83.000 војника у [[битка код Петроварадина|бици код Петроварадина]] нанео тежак пораз [[Османско царство|османској]] војсци од 120-150.000 људи под командом великог везира [[Дамат Али-паша|Дамад Али-паше]]. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 5-6.000 османских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио [[Београд]], који је остао под [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршком]] влашћу до [[1739]]. |
|||
*[[1914]]. први [[семафор|електрични саобраћајни сигнали]] за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у [[Кливленд]]у, у [[САД|америчкој]] држави [[Охајо]]. |
|||
* [[1824]] — Грчка флота под командом [[Константин Канарис|Константина Канариса]] је поразила османску флоту у [[битка код Самоса|бици код Самоса]]. |
|||
*[[1915]]. [[Немачка|Немци]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] окупирали [[Пољска|пољску]] [[престоница|престоницу]] [[Варшава|Варшаву]]. |
|||
* [[1895]] — Почиње [[шаховски турнир у Хејстингсу]]. |
|||
*[[1940]]. [[Летонија]] ушла у састав [[СССР]] под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република. |
|||
* [[1914]] — |
|||
*[[1943]]. плотунима из 222 артиљеријска оружја у [[Москва|Москви]] су, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], обележене победе над [[Немачка|немачким]] трупама на Источном фронту. [[СССР|Совјетска]] армија ослободила градове [[Орел]] и [[Бјелгород]]. |
|||
** [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]] објавила [[рат]] [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. |
|||
*[[1949]]. у [[земљотрес|земљотресу]] јачине 6,7 степени [[Рихтерова скала|Рихтерове скале]] у [[Еквадор|Еквадору]] погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова. |
|||
** [[Куба]], [[Мексико]], [[Уругвај]] и [[Аргентина]] прогласиле неутралност у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. |
|||
*[[1963]]. [[СССР]], [[САД]] и [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] потписали у [[Москва|Москви]] споразум о забрани [[нуклеарна проба|нуклеарних проба]]. |
|||
** Први [[Семафор (саобраћај)|електрични саобраћајни сигнали]] за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у [[Кливленд]]у, у [[Сједињене Америчке Државе|америчкој]] држави [[Охајо]]. |
|||
*[[1974]]. председник [[САД]] [[Ричард Никсон]] признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа. |
|||
* [[1915]] — [[Немачко царство|Немци]] у Првом светском рату окупирали [[Пољска|пољску]] [[главни град|престоницу]] [[Варшава|Варшаву]]. |
|||
*[[1994]]. авиони [[НАТО]] бомбардовали положаје [[Босна и Херцеговина|босанских]] [[Срби|Срба]] око [[Сарајево|Сарајева]], пошто су припадници Војске [[Република Српска|Републике Српске]] узели део наоружања из складишта мировних снага [[УН]] на планини [[Игман]]. |
|||
* [[1940]] — [[Летонија]] ушла у састав [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република. |
|||
*[[1995]]. [[САД]] и [[Вијетнам]] успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње. |
|||
* [[1941]] — Окончана је [[битка код Смоленска (1941)|битка за Смоленск]] предајом око 300.000 совјетских војника. |
|||
*[[2001]]. [[талибани|талибанска]] влада у [[Авганистан|Авганистану]] затворила осам страних [[хуманитарни радник|хуманитарних радника]] под оптужбом да су ширили [[хришћанство]] међу [[муслимани|муслиманима]]. |
|||
* [[1943]] — Плотунима из 222 артиљеријска оружја у [[Москва|Москви]] су, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], обележене победе над [[Немачка|немачким]] трупама на Источном фронту. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетска]] армија ослободила градове [[Орел]] и [[Белгород|Бјелгород]]. |
|||
* [[1949]] — У [[земљотрес]]у јачине 6,7 степени [[Рихтерова скала магнитуде потреса|Рихтерове скале]] у [[Еквадор]]у погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова. |
|||
* [[1960]] — [[Буркина Фасо]], која се тада звала Горња Волта, је добила независност од [[Француска|Француске]]. |
|||
* [[1963]] — СССР, [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Уједињено Краљевство]] потписали у Москви споразум о забрани [[нуклеарна проба|нуклеарних проба]]. |
|||
* [[1974]] — Председник САД [[Ричард Никсон]] признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа. |
|||
* [[1994]] — Авиони [[НАТО]] бомбардовали положаје Војске Републике Српске око [[Сарајево|Сарајева]], пошто су припадници Војске [[Република Српска|Републике Српске]] узели део наоружања из складишта мировних снага [[Организација уједињених нација|УН]] на планини [[Игман]]. |
|||
* [[1995]] — САД и [[Вијетнам]] успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње. |
|||
* [[2001]] — [[талибани|Талибанска]] влада у [[Авганистан]]у затворила осам страних [[хуманитарни радник|хуманитарних радника]] под оптужбом да су ширили [[хришћанство]] међу [[муслимани]]ма. |
|||
==Рођења== |
== Рођења == |
||
* [[1397]] — [[Гијом Дифе]], франкофламански композитор. (прем. [[1474]]) |
|||
*[[1844]]. рођен [[Русија|руски]] [[сликар]] [[Иља Јефимович Рјепин]], главни представник [[реализам|реализма]] у [[Русија|руском]] [[сликарство|сликарству]]. Извршио велик утицај на уметнике свог времена, а [[СССР|совјетски социјалистички]] реалисти сматрали га својим узором. |
|||
* [[1540]] — [[Јосиф Скалигер]], француски историчар. (прем. [[1609]]) |
|||
*[[1850]]. рођен [[Француска|француски]] [[писац]] [[Ги де Мопасан]], један од најзначајнијих аутора [[кратка форма, књижевна]]кратке форме. Објавио око 300 [[приповетка|приповедака]] од којих се велик број сматра ремек-делима светске [[књижевност|књижевности]]. |
|||
* [[1802]] — [[Нилс Абел]], норвешки математичар. (прем. [[1829]]) |
|||
*[[1930]]. [[Нил Армстронг]] (''Neil Armstrong''), први [[човек]] који је крочио на [[Месец]] [[20. јул]]а [[1969]]. |
|||
* [[1827]] — [[Деодоро де Фонсека]], бразилски маршал и политичар, први председник Бразила. (прем. [[1892]]) |
|||
*[[1906]]. рођен [[Џон Хјустон]], један од најпознатијих [[САД|америчких]] [[филм|филмских]] [[редитељ|редитеља]]. |
|||
* [[1844]] — [[Иља Рјепин]], руски сликар и вајар. (прем. [[1930]]) |
|||
* [[1850]] — [[Ги де Мопасан]], француски писац и песник. (прем. [[1893]]) |
|||
* [[1878]] — [[Јоксим Гајић]], пешадијски бригадни генерал Краљевине Србије и Краљевине Југославије. (прем. [[1962]]) |
|||
* [[1890]] — [[Наум Габо]], руски вајар, сликар, архитекта и дизајнер. (прем. [[1977]]) |
|||
* [[1906]] — [[Џон Хјустон]], амерички редитељ, сценариста и глумац. (прем. [[1987]]) |
|||
* [[1930]] — [[Нил Армстронг]], амерички астронаут, први човек који је крочио на [[Месец]]. (прем. [[2012]]) |
|||
* [[1935]] — [[Ванда Вентам]], енглеска глумица. |
|||
* [[1936]] — [[Џон Саксон]], амерички глумац. (прем. [[2020]]) |
|||
* [[1939]] — [[Ратомир Вићентић]], српски кошаркаш. (прем. [[2009]]) |
|||
* [[1948]] — [[Реј Клеменс]], енглески фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем. [[2020]]) |
|||
* [[1959]] — [[Пит Бернс]], енглески музичар, најпознатији као оснивач и певач групе -{Dead or Alive}-. (прем. [[2016]]) |
|||
* [[1961]] — [[Џенет Мактир]], енглеска глумица. |
|||
* [[1962]] — [[Патрик Јуинг]], јамајчанско-амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. |
|||
* [[1963]] — [[Марк Стронг]], енглески глумац. |
|||
* [[1964]] — [[Зоран Сретеновић]], српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. [[2022]]) |
|||
* [[1966]] — [[Џејмс Ган]], амерички редитељ, продуцент и сценариста. |
|||
* [[1967]] — [[Патрик Бауман]], швајцарски кошаркаш и кошаркашки тренер, генерални секретар [[ФИБА]] (2003—2018). (прем. [[2018]]) |
|||
* [[1968]] — [[Марин ле Пен]], француска политичарка. |
|||
* [[1976]] — [[Дамир Скомина]], словеначки фудбалски судија. |
|||
* [[1977]] — [[Гордан Кичић]], српски глумац, продуцент, сценариста, редитељ и ТВ водитељ. |
|||
* [[1978]] — [[Рита Фалтојано]], мађарска порнографска глумица и модел. |
|||
* [[1984]] — [[Никола Росић]], српски одбојкаш. |
|||
* [[1987]] — [[Лекси Бел]], америчка порнографска глумица. |
|||
* [[1989]] — [[Даница Радојчић]], српска фармацеуткиња, научница и певачица. |
|||
* [[1992]] — [[Кори Валден]], амерички кошаркаш. |
|||
* [[1995]] — [[Радован Панков (фудбалер)|Радован Панков]], српски фудбалер. |
|||
* [[1998]] — [[Мими Кин]], енглеска глумица. |
|||
* [[2001]] — [[Ентони Едвардс (кошаркаш)|Ентони Едвардс]], амерички кошаркаш. |
|||
==Смрти== |
== Смрти == |
||
* [[1895]] — [[Фридрих Енгелс]], немачки филозоф, историчар, комуниста, социолог, новинар и револуционар. (рођ. [[1820]]) |
|||
*[[1895]]. у [[Лондон|Лондону]] умро [[Немачка|немачки]] [[филозоф]] и [[социолог]] [[Фридрих Енгелс]], један од оснивача [[научни социјализам|научног социјализма]] и најближи сарадник [[Карл Маркс|Карла Маркса]], с којим је [[1864]]. организовао [[Прва интернационала|Прву интернационалу]], међународно удружење радника. |
|||
* [[1923]] — [[Ватрослав Јагић]], хрватски филолог и слависта. (рођ. [[1838]])<ref >{{cite book |editor1-last=Милисавац |editor1-first=Живан |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=270 |edition=2.}}</ref> |
|||
*[[1962]]. [[САД|америчка]] [[филм|филмска]] [[глумица]] [[Мерилин Монро]] извршила [[самоубиство]] у 36. години. |
|||
* [[1924]] — [[Јован Храниловић]], гркокатолички је свештеник, песник и новинар. (рођ. [[1855]])<ref>{{cite book |editor1-last=Милисавац |editor1-first=Живан |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=246 |edition=2.}}</ref> |
|||
*[[1984]]. умро [[Уједињено Краљевство|британски]] [[позориште|позоришни]] и [[филм|филмски]] глумац [[Ричард Бартон]]. У [[СФРЈ|југословенском]] филму „Сутјеска“ играо [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. |
|||
* [[1955]] — [[Кармен Миранда]], португалско-бразилска певачица, плесачица и глумица. (рођ. [[1909]]) |
|||
*[[1998]]. умро [[Бугарска|бугарски]] [[комунизам|комунистички]] лидер [[Тодор Живков]], секретар [[Комунистичка партија Бугарске|Комунистичке партије Бугарске]] од [[1954]]., шеф државе од [[1971]]. до [[1989]]., када су га реформисти у Комунистичкој партији присилили да поднесе оставку. |
|||
* [[1957]] — [[Хајнрих Ото Виланд]], немачки хемичар, добитник [[Нобелова награда за хемију|Нобелове награде за хемију]] (1927). (рођ. [[1877]]) |
|||
*[[2000]]. умро [[Уједињено Краљевство|британски]] [[глумац]] [[Алек Гинис]], добитник „[[Оскар|Оскара]]“ за филм „Мост на реци Квај“ [[1957]]. и „[[Оскар|Оскара]]“ за укупан допринос [[филм|филмској]] [[уметност|уметности]] [[1980]]. |
|||
* [[1963]] — [[Салвадор Бакарисе]], шпански композитор. (рођ. [[1898]]) |
|||
* [[1984]] — [[Ричард Бартон]], велшки глумац. (рођ. [[1925]]) |
|||
* [[1986]] — [[Химзо Половина]], босанскохерцеговачки музичар. (рођ. [[1927]]) |
|||
* [[1991]] — [[Јован Аћин]], српски редитељ и сценариста. (рођ. [[1941]]) |
|||
* [[1998]] — [[Тодор Живков]], бугарски политичар и државник. (рођ. [[1911]]) |
|||
* [[2000]] — [[Алек Гинис]], енглески глумац. (рођ. [[1914]])<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/869583.stm|title=Acting world mourns Sir Alec|date=7 August 2000|website=news.bbc.co.uk|publisher=BBC News|access-date=2 August 2020}}</ref> |
|||
* [[2020]] — [[Исидора Бјелица]], српска књижевница и ТВ водитељка. (рођ. [[1967]]) |
|||
==Празници и дани сећања== |
== Празници и дани сећања == |
||
* [[Српска православна црква]] слави: |
|||
*[[1960]]. [[Горња Волта]] стекла [[независност]] од [[Француска|Француске]]. |
|||
** [[Трофим и Теофил|Свете мученике Трофима и Теофила]] |
|||
** [[Аполинарије Равенски|Свештеномученика Аполинарија]] |
|||
* [[1960]] — [[Горња Волта]] стекла [[независност]] од [[Француска|Француске]]. |
|||
{{ХронологијаДно}} |
|||
==Литература== |
|||
{{Commonscat|5 August}} |
|||
*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=05&mm=8&yyyy=2003 |
|||
{{нормативна контрола}} |
|||
---- |
|||
''Види такође'': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]<br> |
|||
[[af:5 Augustus]] |
|||
[[an:5 d'agosto]] |
|||
[[ar:5 أغسطس]] |
|||
[[ast:5 d'agostu]] |
|||
[[be:5 жніўня]] |
|||
[[bg:5 август]] |
|||
[[bs:5. avgust]] |
|||
[[ca:5 d'agost]] |
|||
[[ceb:Agosto 5]] |
|||
[[co:5 d'aostu]] |
|||
[[cs:5. srpen]] |
|||
[[csb:5 zélnika]] |
|||
[[cv:Çурла, 5]] |
|||
[[cy:5 Awst]] |
|||
[[da:5. august]] |
|||
[[de:5. August]] |
|||
[[el:5 Αυγούστου]] |
|||
[[en:August 5]] |
|||
[[eo:5-a de aŭgusto]] |
|||
[[es:5 de agosto]] |
|||
[[et:5. august]] |
|||
[[eu:Abuztuaren 5]] |
|||
[[fi:5. elokuuta]] |
|||
[[fo:5. august]] |
|||
[[fr:5 août]] |
|||
[[fy:5 augustus]] |
|||
[[ga:5 Lúnasa]] |
|||
[[gl:5 de agosto]] |
|||
[[he:5 באוגוסט]] |
|||
[[hr:5. kolovoza]] |
|||
[[hu:Augusztus 5]] |
|||
[[ia:5 de augusto]] |
|||
[[id:5 Agustus]] |
|||
[[ie:5 august]] |
|||
[[ilo:Agosto 5]] |
|||
[[io:5 di agosto]] |
|||
[[is:5. ágúst]] |
|||
[[it:5 agosto]] |
|||
[[ja:8月5日]] |
|||
[[jv:5 Agustus]] |
|||
[[ka:5 აგვისტო]] |
|||
[[ko:8월 5일]] |
|||
[[ku:5'ê gelawêjê]] |
|||
[[lb:5. August]] |
|||
[[lt:Rugpjūčio 5]] |
|||
[[mk:5 август]] |
|||
[[ms:5 Ogos]] |
|||
[[nap:5 'e aùsto]] |
|||
[[nl:5 augustus]] |
|||
[[nn:5. august]] |
|||
[[no:5. august]] |
|||
[[oc:5 d'agost]] |
|||
[[pl:5 sierpnia]] |
|||
[[pt:5 de Agosto]] |
|||
[[ro:5 august]] |
|||
[[ru:5 августа]] |
|||
[[scn:5 di austu]] |
|||
[[sco:5 August]] |
|||
[[simple:August 5]] |
|||
[[sk:5. august]] |
|||
[[sl:5. avgust]] |
|||
[[sq:5 Gusht]] |
|||
[[sv:5 augusti]] |
|||
[[te:ఆగష్టు 5]] |
|||
[[th:5 สิงหาคม]] |
|||
[[tl:Agosto 5]] |
|||
[[tr:5 Ağustos]] |
|||
[[tt:5. August]] |
|||
[[uk:5 серпня]] |
|||
[[vi:5 tháng 8]] |
|||
[[wa:5 d' awousse]] |
|||
[[war:Agosto 5]] |
|||
[[zh:8月5日]] |
Тренутна верзија на датум 13. јануар 2024. у 03:06
5. август (5.08.) је 217. дан у години по грегоријанском календару (218. у преступној години). До краја године има још 148 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
август | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1552 — Турска флота под командом Синан-паше поразила је ђеновљанску флоту у бици код Понтиских острва.
- 1583 — Хемфри Џилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џонсу на Њуфаундленду.
- 1716 — Царски фелдмаршал принц Еуген Савојски са армијом од око 83.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз османској војсци од 120-150.000 људи под командом великог везира Дамад Али-паше. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 5-6.000 османских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под хабзбуршком влашћу до 1739.
- 1824 — Грчка флота под командом Константина Канариса је поразила османску флоту у бици код Самоса.
- 1895 — Почиње шаховски турнир у Хејстингсу.
- 1914 —
- Црна Гора објавила рат Аустроугарској.
- Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату.
- Први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави Охајо.
- 1915 — Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву.
- 1940 — Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република.
- 1941 — Окончана је битка за Смоленск предајом око 300.000 совјетских војника.
- 1943 — Плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород.
- 1949 — У земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова.
- 1960 — Буркина Фасо, која се тада звала Горња Волта, је добила независност од Француске.
- 1963 — СССР, САД и Уједињено Краљевство потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба.
- 1974 — Председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа.
- 1994 — Авиони НАТО бомбардовали положаје Војске Републике Српске око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман.
- 1995 — САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње.
- 2001 — Талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1397 — Гијом Дифе, франкофламански композитор. (прем. 1474)
- 1540 — Јосиф Скалигер, француски историчар. (прем. 1609)
- 1802 — Нилс Абел, норвешки математичар. (прем. 1829)
- 1827 — Деодоро де Фонсека, бразилски маршал и политичар, први председник Бразила. (прем. 1892)
- 1844 — Иља Рјепин, руски сликар и вајар. (прем. 1930)
- 1850 — Ги де Мопасан, француски писац и песник. (прем. 1893)
- 1878 — Јоксим Гајић, пешадијски бригадни генерал Краљевине Србије и Краљевине Југославије. (прем. 1962)
- 1890 — Наум Габо, руски вајар, сликар, архитекта и дизајнер. (прем. 1977)
- 1906 — Џон Хјустон, амерички редитељ, сценариста и глумац. (прем. 1987)
- 1930 — Нил Армстронг, амерички астронаут, први човек који је крочио на Месец. (прем. 2012)
- 1935 — Ванда Вентам, енглеска глумица.
- 1936 — Џон Саксон, амерички глумац. (прем. 2020)
- 1939 — Ратомир Вићентић, српски кошаркаш. (прем. 2009)
- 1948 — Реј Клеменс, енглески фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем. 2020)
- 1959 — Пит Бернс, енглески музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Dead or Alive. (прем. 2016)
- 1961 — Џенет Мактир, енглеска глумица.
- 1962 — Патрик Јуинг, јамајчанско-амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1963 — Марк Стронг, енглески глумац.
- 1964 — Зоран Сретеновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2022)
- 1966 — Џејмс Ган, амерички редитељ, продуцент и сценариста.
- 1967 — Патрик Бауман, швајцарски кошаркаш и кошаркашки тренер, генерални секретар ФИБА (2003—2018). (прем. 2018)
- 1968 — Марин ле Пен, француска политичарка.
- 1976 — Дамир Скомина, словеначки фудбалски судија.
- 1977 — Гордан Кичић, српски глумац, продуцент, сценариста, редитељ и ТВ водитељ.
- 1978 — Рита Фалтојано, мађарска порнографска глумица и модел.
- 1984 — Никола Росић, српски одбојкаш.
- 1987 — Лекси Бел, америчка порнографска глумица.
- 1989 — Даница Радојчић, српска фармацеуткиња, научница и певачица.
- 1992 — Кори Валден, амерички кошаркаш.
- 1995 — Радован Панков, српски фудбалер.
- 1998 — Мими Кин, енглеска глумица.
- 2001 — Ентони Едвардс, амерички кошаркаш.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1895 — Фридрих Енгелс, немачки филозоф, историчар, комуниста, социолог, новинар и револуционар. (рођ. 1820)
- 1923 — Ватрослав Јагић, хрватски филолог и слависта. (рођ. 1838)[1]
- 1924 — Јован Храниловић, гркокатолички је свештеник, песник и новинар. (рођ. 1855)[2]
- 1955 — Кармен Миранда, португалско-бразилска певачица, плесачица и глумица. (рођ. 1909)
- 1957 — Хајнрих Ото Виланд, немачки хемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1927). (рођ. 1877)
- 1963 — Салвадор Бакарисе, шпански композитор. (рођ. 1898)
- 1984 — Ричард Бартон, велшки глумац. (рођ. 1925)
- 1986 — Химзо Половина, босанскохерцеговачки музичар. (рођ. 1927)
- 1991 — Јован Аћин, српски редитељ и сценариста. (рођ. 1941)
- 1998 — Тодор Живков, бугарски политичар и државник. (рођ. 1911)
- 2000 — Алек Гинис, енглески глумац. (рођ. 1914)[3]
- 2020 — Исидора Бјелица, српска књижевница и ТВ водитељка. (рођ. 1967)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
- 1960 — Горња Волта стекла независност од Француске.
Види још[уреди извор]
Референце[уреди извор]
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 270.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 246.
- ^ „Acting world mourns Sir Alec”. news.bbc.co.uk. BBC News. 7. 8. 2000. Приступљено 2. 8. 2020.